licu u Srbiji?
Verovatno ćete se zapitati kakvu to vezu pokušavamo da pronađemo između prosečnog studenta u Srbiji, uglavnom nezadovoljnog svojim materijalnonim položojem koji se zasniva na džeparcu izdvojenom iz oskudnog roditeljskog budžeta, sa pričama o bankomatima, kreditnim i platnim karticama... Verovali ili ne, veza je moguća i to uglavnom na obostrano zadovoljstvo. Možda ne možete, sve i da hoćete, kupiti stan na kredit kao student, ali podići novac sa bankomata možete.
Prvi korak u bilo kakvoj komunikaciji sa bankama jeste otvaranje tekućeg računa. Tekući račun se u gotovo svim bankama može otvoriti bez većih problema. Student, kao nezaposleno lice, ima mogućnost da otvori račun u bilo kojoj banci u Srbiji.
Kao važnije pitanje koje se nameće jeste koju banku izabrati. Odgovor može biti određen nizom, kako subjektivnih, tako i objektivnih razloga. U odabiru banke, pored objektivne ponude bankarskih usluga i cene istih, ljudi se često rukovode kriterijumima kao što su lokacija poslovnica i bankomata, tačnije udaljenost od stana ili fakulteta, zatim razgranatost mreže filijala, mogućnost provere stanja preko interneta, e- banking.... Uzevši sve ovo u obzir, možete posetiti neku od banaka ili, ukoliko vas mrzi da idete, možete posetiti sajt banke za koju ste zainteresovani. Tu ćete pronaći uglavnom sve potrebne podatke. Radeći na ovom članku, uočili smo da su bankarske ponude uglavnom slične, uz manja odstupanja.
Sledeće pitanje, koje bi po logičnom sledu trbalo postaviti pre pitanja o izboru banke jeste „Zasto?“. Šta je to što bi vas motivisalo da promenite svoje navike i umesto da od roditelja uzimate džeparac kao do sada, otvorite tekući račun na koji će vam oni uplaćivati novac? Razlozi su pre svega praktične prirode, pogotovu za studente iz unutrašnjosti, odnosno za studente koji studiraju van mesta boravka svoje porodice.
Roditelji vam mogu slati novac na različite načine. Jedan od njih je poštanska uputnica, gde se obavezno plaća provizija i gde ste obavezni da ne mrdate od kuće čekajući poštara (Godo-a). Zatim, vrlo uobičajena praksa slanja novca iz unutrašnjosti jeste autobusom, gde šofer preuzima ulogu posrednika i garanta, uz, naravno, odgovarajuću nadoknadu (čast). Prijatelji i rođaci često izbegavaju da služe kao posrednici u slanju novca, stahujući od pljački.
Otvaranje tekućeg računa je jednostavniji (i svakako elegantniji) način primopredaje novca između studenta i roditelja. Potpuno praktičan, bezbedan, fleksibalan i besplatan put slanja novca. Uz tekući račun korisnik dobija besplatnu debitnu, u većini banaka,Visa Electron karticu. Zgodno je podsetiti da su debitne kartice one kartice koje omogućavaju plaćanje roba i usluge do iznosa koji se u trenutku plaćanja nalazi na tekućem računu (otprilike, kao pre-paid na mobilnom telefonu). Dakle, plaćate svojim novcem što predstavlja garant vašim roditeljima da se ne možete opustiti preko granice koju vam oni odrede.
ČEMU SLUŽE DEBITNE KARTICE?
Ove kartice imaju sledeće funkcije:
• Plaćanje roba i usluga na prodajnim mestima, u zemlji i u inostranstvu, koja su opremljena elektronskim POS terminalima ili mehaničkim imprinterima.
• Plaćanje roba i usluga putem interneta, kataloške i telefonske prodaje i sl.
• Podizanje lokalne valute na Visa bankomatima, u zemlji i inostranstvu, kao i na šalterima banaka.
KREDITNE KARTICE
Debitne i kreditne kartice su medijumi plaćanja u tradicionalnom sistemu plaćanja na malo, i u razvijenijim zemljama funkcionišu dugi niz godina. Mogle bi se definisati kao komad plastike koji sadrži neko sredstvo za identifikaciju (slika ili potpis) što omogućava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog računa. Prvi put su su pojavile u Sjedinjenim Državama, tokom 1920-tih godina, kada su pojedine firme, poput nekih naftnih kompanija i hotelskih lanaca, počele da ih izdaju svojim potrošačima. Njihova masovnija upotreba vezana je za period od 1950-tih u SAD, a u Evropi od 1970-tih godina. Upotreba kreditnih kartica kod nas bila je do skoro dosta skromna.
Iako su studenti uglavnom nezaposlena lica, većina banaka odobrava mogućnost dobijanja i kreditnih kartica (uglavnom Visa Clasic) koja omogućava beskamatno odloženo plaćanje. Kao što rekosmo, pošto studenti nisu zaposleni i nemaju redovna mesečna primanja, oni ovu vrstu kartice mogu dobiti uplatom deviznog depozita (minimum 100 EUR), oročenog na rok od 12 meseci u svrhu osiguranja potraživanja po kartici. Na ovaj depozit banka odobrava kamatnu stopu po oročenoj štednji koja zavisi od visine sredstava. Limit koji se odobrava klijentu po Visa Classic kartici odobrenoj na ovaj način je u visini položenog depozita.
Koje su prednosti kreditnih i uopšte platnih kartica? Uzevši u obzir najširu rasprostranjenost Visa kreditne kartice, našu pažnju smo usmerili na nju, a podaci do kojih smo došli uglavnom važe i za druge kreditne kartice.
Prihvaćena u celom svetu!
Visa Classic kartica je najprihvaćenija kartica u svetu. Možete je koristiti pri kupovini na više od 23 miliona prodajnih mesta. Osim svakodnevnih kupovina VISA je idealna za plaćanje avionskih, železničkih, autobuskih i brodskih karata, te rent-a-cara, hotela i restorana.
Fleksibilnost!
VISA Classic karticom možete podići gotovinu na više od 750.000 bankomata u zemlji i inostranstvu koji imaju VISA/PLUS oznaku. Više ne morate brinuti hoćete li stići u banku pre zatvaranja jer VISA bankomati rade 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana godišnje.
Sigurnost!
Prilikom plaćanja računa identifikujete se potpisom, a pri podizanju gotovine ukucavanjem svog PIN-a (tajnog identifikacionog broja). Taj broj važi samo za Vašu karticu i znate ga samo vi. Zato, ako karticu izgubite ili ona bude ukradena, niko drugi neće imati pristup vašem novcu.
Potpuna kontrola troškova!
VISA Classic karticu možete koristiti u okviru vašeg mesečnog limita, a iznos mesečnog limita potrošnje određuje i odobrava banka. Prilikom svakog plaćanja ili podizanja gotovine s bankomata dobićete potvrdu o učinjenoj transakciji. Na taj način vrlo jednostavno možete kontrolisati učinjene transakcije s detaljnim opisom istih na vašem redovnom mesečnom izvodu.
Odloženo plaćanje računa!
Izvod ostvarenih transakcija se šalje jednom mesečno, a plaćanje računa je automatizovano: na dan dospeća stanje vašeg tekućeg računa smanjuje se za iznos koji dugujete, dakle ne gubite vreme u čekanju pred šalterom da platite račun.
Potrošački kredit za studente!
Ako je verovati ocenama finansijskih stučnjaka, našim društvom vlada kreditna groznica. Jedina populacija koja je imuna na ovu vrstu groznice jeste studentska. Ipak, ako poželite da kupiti nešto na kredit, nije nemoguće da to i ostvarite.
Student, s obzirom na to da nije u stalnom radnom odnosu i da nema redovna lična primanja, u skladu sa propisima Narodne banke Srbije nije kreditno sposoban za podizanje potrošačkog kredita. Međutim, na vidiku je jedan oblik potrošačkih kredita koji bi bio dostupan studentima, a to je Lombardni kredit.
Lombardni kredit je model kredita koji se odobrava na osnovu deviznog depozita u odnosu 1:1 sa odobrenim kreditom. Na ovaj depozit klijentu se pripisuje kamata, i po otplati kredita kijent podiže depozit uvećan za propisanu kamatu. Dakle, ukoliko imate ušteđevinu u vrednosti robe ili usluge koju nameravate da kupite, možete je položiti u banku kao depozit za kredit u istom iznosu. Kada otplatite kredit, podići ćete svoju ušteđevinu uvećanu za određeni procenat kamate. Postavlja se ključno pitanje – imate li ušteđevinu?
Sve u svemu, nije da banke u planiranju svojih poslovnih strategija ne misle na studente. Pitanje je koliko studenti, s obzirom na lični standard, prepoznaju svoj interes u tome da postanu komitenti neke od banaka, koje nas svakodnevno vrbuju manje ili više vešto osmišljenim marketingom. Iako se situacija u kojoj živimo ni iz daleka ne može svesti na onu popularnu “…uđeš, izađeš i gotovo”, treba razmisliti koliko bi vam život bio lakši otvaranjem jednog tekućeg računa. Svakako biste poštedeli sebe čekanja novca na autobuskoj stanici po neprijatnim vremenskim uslovima, ili biste bez problema u sred noći podigli novac koji vam je upravo nestao. Za početak dovoljno!
Vladimir Živanović, Filozofski fakultet |
