Oko prvog becirka, koji ima oblik prstena – takozvanog Ringa, u smeru kazaljke na satu ređaju se distrikti od drugog do devetog, a oko njih, nešto manje pravilno ostali, od desetog do dvadeset trećeg. Drugi i dvadeseti becirk nalaze se na ostrvu koje obrazuju kanal i glavni tok Dunava, a dvadeset prvi i dvadeset drugi su na levoj obali Dunava.

Nazivi ulica na tablama pišu se tako što se najpre navede broj distrikta pa onda ime ulice: Npr. "7. Hermanng" znači da se nalazimo u ulici Hermangase (nemački –Hermangasse) u 7. becirku. Gase (nemački – Gasse) (skraćeno g.) i štrase (nemački- straße) (skraćeno str.) su najčešći sufiksi za manje i veće ulice u nemačkom jeziku. Samim čitanjem poštanskog broja neke adrese možemo saznati u kom distriktu se ta lokacija nalazi. Tako na primer, poštanski broj 1070 znači: prva cifra 1 – Beč, druga i treća cifra označavaju becirk, 07 u ovom slučaju znači sedmi.

Bečka kuhinja predstavlja mešavinu kuhinja susednih zemalja, kao što su mađarska (gulaš) ili češka (jela s brašnom). Beč je poznat i po napicima od kafe, a originalnu zaher tortu možete kupiti u hotelu "Sacher".
Ako vas put nanese i posluži vas vreme, obavezno posetite dvorac Šenbrun. Okružen je čarobnom baroknom baštom kroz koju možete da prošetate kao što je nekada šetala Marija Terezija. Unutrašnjost dvorca čini 1.400 prostorija, koje pričaju priču o carskoj familiji.
Da je moguće spojiti tradiciju sa savremenim načinom života i poslovanja i opstati u ovim burnim vremenima globalizacije grad Beč i Bečlije pokazuju na svakom koraku.
Atmosfera se prenela i na građane ove multiinternacionalne metropole pa postaju srdačniji i druželjubiviji uz pozdrav „Gris Got“. Iako u odnosu na druge megalopolise mali po broju stanovnika, Beč je uspeo da nenametljivo u aristokratskom maniru i u skladu sa istorijskim nasleđem očuva svoje mesto među svetskim „velikanima“.
Geografski položaj grada u srcu Evrope doprineo je da se ovde „naseli“ preko 300 međunarodnih kompanija. Oko 20.000 kompanija visoke tehnologije zapošljava preko 150.000 radnika. Glavni razlozi su dobar kvalitet života, funkcionalno zdravstvo, socijalni mir, relativno mala stopa nezaposlenosti, visok stepen kvalifikacije stručnog kadra, povoljne cene zakupa i nekretnina, velika ponuda svetske kulture, nedirnuta priroda, skup visoke tehnologije, liberalna klima koja podstiče privredu.
I sami ćete se uveriti da vam u Beču auto nije neophodan. Javnim prevoznim sredstvima doći ćete u većini slučajeva brže i jeftinije do svog odredišta. Parkiranje je vremenski ograničeno i naplaćuje se (slično kao u Beogradu) u svim centralnim distriktima, 1 – 9. i 20. U ostalima je parkiranje slobodno.

STUDIJE
U Austriji postoji 19 univerziteta u osam gradova, na kojima studira preko 230.000 studenata iz Austrije i inostranstva. Preduslov za studiranje u Austriji jeste da je student upisan redovno na domaći fakultet. Nužnost znanja nemačkog jezika nije neophodna, iako je poželjna. Stipendije se mogu dobiti preko Austrijske akademske službe za razmenu.
U Beču postoji široka ponuda studijskih smerova, univerziteta, akademija, visokih stručnih škola kao i privatnih univerziteta. Bečke biblioteke raspolažu sa 47.885 knjiga na preko dvadeset stranih jezika – od arapskog do ukrajinskog.
Bečki univerzitet je osnovan 12. marta 1365. od strane Hercoga Rudolfa IV i njegove braće Albrehta III i Leopolda III i zato se naziva "Alma Mater Rudolphina". Ubraja se u jednu od najstarijih visokoškolskih ustanova u centralnoj Evropi i u nemačkom govornom području.
Od 1365. do 1975. Bečki univerzitet je jedina visokoškolska ustanova u Beču, a danas je sa oko 63.000 studenata najveći univerzitet u glavnom gradu Austrije.
Ženama je dozvoljeno studiranje 1897, mada je ono bilo ograničeno samo na studije filozofije. Ostali fakulteti su se postepeno otvarali za žene: medicinski 1900, pravni 1919, protestantska teologija 1923. i na kraju rimokatolički 1946. Prvu nagradu Univerziteta koja je dodeljena jednoj ženi primila je fizičarka Berta Karlik tek posle Drugog svetskog rata.
Sadašnju glavnu zgradu na Ringštraseu podigao je Hajnrih fon Ferstel između 1877. i 1884. godine. Pre toga sedište je bilo u zgradi u blizini Štuben kapije (Stubentor) na Trgu Iganca Zajpela, u kojoj se sada nalaze stara Univerzitetska crkva (Universitätskirche) i Austrijska akademija nauka (Österreichische Akademie der Wissenschaften).
Akademske zgrade Bečkog univerziteta nalaze se na preko šezdeset lokacija po celom gradu. Istorijska glavna zgrada na Ringštraseu je centar Univerziteta, sedište njegovih izvršnih i u velikom delu administrativnih kancelarija. Obližnji Studentski grad je takođe univerzitetski centar, samo dosta prostraniji. Ovde je smešten veliki broj akademskih zgrada, uključujući novi kompleks sala za predavanja.
Kao smeštaj preporučujem studentske domove. Najjeftiniji su, s obzirom na ono što pružaju. U cenu je uglavnom uključena internet konekcija, kablovska televizija, svi troškovi, struja, popravke... U domovima se nalaze i sobe za učenje, sprave za vežbanje i ostali rekviziti za sport. Neke čak imaju i solarijum. Postoji takođe mogućnost privatnog stanovanja, što može biti povoljna opcija.
Univerzitet obuhvata sledeće fakultete i centre: Katoličku teologiju, Protestantsku teologiju, Pravni, Ekonomski, Računarski fakultet, Istoriju – kulturu, Filološki, Filozofski, Pedagogiju, Psihologiju, Sociologiju, Matematički, Fiziku, Hemiju, Geološki, Geografiju, Astronomiju, Biologiju, Prevodilački, Sportski, Univerzitetske sportove i Molekularnu biologiju.
Da bi mogli da dođu u Austriju strani studenti moraju da imaju boravišnu dozvolu. Nju moraju da zatraže u austrijskom diplomatskom predstavništvu u zemlji iz koje dolaze. Bitna pretpostavka za dobijanje boravišne dozvole je potvrda o prijemu na neki od austrijskih univerziteta.
U akademskoj 2005/2006. godini Beč je brojao 123.155 studenata, 55% su bile žene. 100.652 studenta je bilo poreklom iz Austrije, a više od polovine austrijskih studenata nije iz Beča. Od ukupnog broja stranih studenata u Austriji (22.503), polovina je iz zemalja Evropske unije (EU), 7.412 studenata potiče iz ostalih evropskih zemalja i 2.336 iz Azije. Na Univerzitetima umetnosti oko 37% studenata je iz inostranstva, a na naučnim univerzitetima 18%. U akademskoj 2004/2005. godini diplomiralo je ukupno 10.587 studenata, od čega su 55% bile žene, a 1.206 je steklo zvanje doktora. Udeo žena među doktorantima iznosio je 45%.
Sa devet javnih i šest privatnih univerziteta, kao i šest viših škola, i oko 1000 istraživačkih vanuniverzitetskih ustanova, grad Beč poseduje raznovrsnu ponudu na polju naučnog istraživanja.

Broj diplomiranih studenata se u 2007. godini skoro udvostručio. Broj studenata na višim školama je porastao za 11,5%. Za razliku od univerziteta, više škole su još tzv. program manjina: 6.735 studenata viših škola stoje nasuprot studentima univerziteta, kojih ima 123.155 – što čini samo 5% svih studenata u Beču. Omiljene studijske grupe na višim školama su Menadžment i Socijalni rad sa po 600 studenata i više. Tek onda, sa dosta manje zainteresovanih, slede Evropski menadžment i ekonomska organizacija, Projektni menadžment i informaciona tehnika, kao i bankarstvo i finansije.

Do sada je devet istraživača, čija je karijera usko vezana za Bečki univerzitet, dobilo Nobelove nagrade. To su otolog Robert Bárány (1914. Nobelova nagrada za medicinu), psihijatar Julis Wagner- Jauregg (1927. Nobelova nagrada za medicinu), hemičar Hans Fischer (1930. Nobelova nagrada za hemiju), imunolog Karl Landsteiner (1930. Nobelova nagrada za medicinu), fizičar Erwin Schrödlinger (1933. Nobelova nagrada za fiziku), fizičar Viktor Franz Hess (1936. Nobelova nagrada za fiziku), fiziolog i farmakolog Otto Loewi (1936. Nobelova nagrada za medicinu), biolog Konrad Lorenz (1973. Nobelova nagrada za medicinu) kao i ekonomist za makroekonomiju, Friedrich A. von Hayek (1974. Nobelova nagrada  za privredne nauke).

Studiranje u Gracu
U Gracu postoje četiri univerziteta: Univerzitet „Karl-Franc“, Tehnički univerzitet,
Univerzitet za muzičku i scensku umetnost, kao i Medicinski univerzitet.
U Gracu, osim univerziteta, postoji i nekoliko visokih stručnih škola. Za razliku od
univerziteta one su više orijentisane ka praksi, nude ograničenu i specifičnu ponudu studija i po pravilu imaju posebne prijemne uslove (i školarine). Studiranje na visokim stručnim školama u Gracu nude Visoke stručne škole „Joanneum“ i „Campus02“.

Radmila Jokić, Institut za sudskog tumača i prevodioca - Beč