Sébastien Lenormand još davne 1783. godine kada je padobranom skočio sa tornja observatorije u Montpelieru. Frederick Law je 1912. godine izveo skok sa kipa slobode. 1913. godine pronalazač vojnog padobrana Štefan Banič skočio je sa 41. sprata. Iste godine ruski student Vladimir Osovski skočio je sa mosta iznad Sene u Francuskoj (53 metra), 1966. Michael Pelkey i Brian Schubert skočili su sa stene „El Capitan”, a 1975. Owen Quinn skočio je sa jedne od zgrada Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.
Međutim, zajedničko za pomenute skokove je da su oni bili sporadični eksperimenti koji se više nisu sistematski ponavljali. Za oca B.A.S.E.-a u obliku u kome ga danas poznajemo smatra se Carl Boenish koji je 1978. godine snimio skok sa stene „El Capitan” u Kaliforniji. Akteri su bili Kent Lane, Tom Start, Mike Sherrin i Ken Gosselin. Što se tiče skokova sa niskih objekata, najzaslužniji je Phil Smith. Mnogi padobranci razmatrali su skok sa El Cap-a zbog činjenice da ima dovoljno vremena za otvaranje rezervnog padobrana ako je potrebno. Phil Smith je uveo izmenu zanemarivši mogućnost upotrebe rezervnog padobrana.
Oprema za B.A.S.E. samo je na prvi pogled slična opremi za izvođenje padobranskih skokova. Padobranci otvaraju padobran na oko 1000 metara visine ne bi li u slučaju otkaza imali vremena da reaguju i iskoriste rezervni padobran. B.A.S.E. skokovi se izvode sa mnogo manjih visina i rezervni padobran ne spada u sastavni deo opreme, jer skakač nema vremena da ga iskoristi. Iz tog razloga mora sve savršeno da funkcioniše i padobran se mora mnogo pažljivije spakovati. Prvi „single container” sistem napravio je Jim Handbury. Iako je naizgled slična, padobransku opremu nije preporučljivo koristiti za B.A.S.E. skokove, dok je specifičnu B.A.S.E. opremu moguće koristiti za sve vrste skokova.
U daljem delu teksta razgovaraćemo sa jednim od prvih B.A.S.E. skakača u našoj zemlji, Aćimom iz Kragujevca:
Vox: Kako i kada si počeo da se bavis B.A.S.E. skakanjem?
Aćim: Na jednom „normalnom” skakanju upoznao sam 2pac-a, B.A.S.E skakača iz Hrvatske. Hrvatski B.A.S.E. skakači su inače veoma visoko kotirani u svetu. Pošto sam ga ubedio da imam jarku želju za B.A.S.E. skokovima sklopili smo dogovor, a zatim sam prešao oko 600 km da bih napravio svoj prvi skok. To je bilo u aprilu 2006. godine, tačno devet godina nakon što sam napravio svoj prvi skok padobranom.
Vox: Da li bi mogao da opišeš svoj prvi skok?
Aćim: Sve se desilo vrlo brzo. B.A.S.E. je inače sport u kojem se sve dešava bukvalno u sekundama. Moj mentor 2pac i ja smo stigli na jednu lokaciju pogodnu za prve skokove. Kada sam prvi put pogledao dole, bukvalno me je užasnula i samu pomisao da treba da skočim odatle. Lišće na drveću je izgledalo ogromno! 2pac je rekao: „Gledaj sada dobro”, prešao preko ograde i skočio. Tada, kao da mi je kamen pao sa srca. Rekao sam sebi: „Hej, pa ovo je baš zabavno.” Nekoliko minuta posle toga skočio sam i ja. Osećaj pri skakanju je zaista neopisiv. Bio sam jako srećan i poželeo sam da odmah ponovo skočim. Naravno, trebalo mi je oko 45 minuta da zapakujem padobran za skok koji traje svega nekoliko sekundi.
Vox: Činjenica je da je moderan B.A.S.E. rođen iz padobranstva, koliko su ove dve discipline ustvari različite?
Aćim: Padobranstvo i B.A.S.E. skakanje su slični koliko recimo fudbal i košarka. I za jedno i za drugo je potrebna lopta, ali tu svaka sličnost prestaje. Osnovna razlika je da se B.A.S.E. skokovi izvode prilično blizu zemlje. Nekih 65 metara je minimalna visina za skok. Ceo skok traje svega nekoliko sekundi. Druga razlika je da u padobranstvu prilikom iskakanja već postoji neka vazdušna struja stvorena brzinom vazduhoplova koja nam pomaže da ostanemo stabilni. Prilikom B.A.S.E. skoka padaš kao kamen u, kako mi to kažemo, „dead air”. Moraš da budeš 100% siguran u to što radiš. Ukoliko se prilikom skoka počneš okretati ili padati na glavu, šanse da sve prođe bez posledica svode se na čistu sreću. Ipak, od svih drugih sportova, padobranstvo najbolje može da te pripremi za B.A.S.E. skakanje. Oko 80% B.A.S.E. skoka je ustvari letenje padobranom. To bi bila jedina sličnost sa padobranstvom. U B.A.S.E.-u skakači moraju da vode računa o stvarima o kojima padobranci uopšte ne razmišljaju. Svaka lokacija je specifična pa se mora napraviti poseban „set-up” padobrana. U padobranstvu se jedan „set-up” koristi za sve vrste skokova. Za većinu ljudi i padobranstvo je preveliki izazov, a procenjuje se da se oko 2-3% padobranske populacije bavi B.A.S.E. skakanjem. Naravno, postoje i oni koji su prve skokove u životu napravili sa objekata, ali su takvi primeri veoma retki.
Vox: Od četiri kategorije na koje se dele B.A.S.E. skokovi u kojima si se ti oprobao?
Aćim: Za sada se još uvek držim mostova.
Vox: Kada planiraš ostale?
Aćim: Nadam se uskoro. Trenutno radim na nekim novim disciplinama u padobranskom sportu, pa mi to ne ostavlja mnogo vremena da se trenutno posvetim B.A.S.E.-u
Vox: Da li si do sada skakao u Srbiji?
Aćim: Ne, ali uskoro hoću. Obećavam! Našao sam neke zanimljive lokacije, uradio procene i sada ostaje samo da se skoči.
Vox: Da li ti je poznato da je bilo ko skakao B.A.S.E. u Srbiji?
Aćim: Za sada zasigurno nije niko.
Vox: Kako pronalaziš mesta sa kojih bi mogao da skačeš?
Aćim: Najčešće čujem od prijatelja kojima je primarna disciplina neki drugi sport. Recimo alpinizam ili paraglajding. Oni se najviše kreću po lokacijama koje su pogodne i za B.A.S.E. Takođe, dešava se da slučajno iz štampe saznam za neku lokaciju pogodnu za skakanje.
Vox: Da li je B.A.S.E. legalan sport?
Aćim: Kao i svaki drugi sport, B.A.S.E. skakanje je legalno. Svake godine se održavaju razna takmičenja, kupovi i svetsko prvenstvo u B.A.S.E. skakanju. Postoje čak i pisana etička pravila u B.A.S.E.-u. Doduše, dešava se ponekad da skakači prekrše zakon prilikom skakanja. Recimo prilikom skakanja sa neke lokacije gde je zabranjen prolazak. Međutim, posebna se pažnja posvećuje tome da prilikom skakanja niko ne bude povređen i da ne bude napravljena nikakva šteta. Dosta vremena se provodi u prirodi, pa se posebna pažnja posvećuje suživotu sa prirodom, kao i sa lokalnim stanovništvom. Uostalom, prvo pravilo B.A.S.E. sporta je „ostavi samo otiske stopala, ponesi samo uspomene”. I obavezno snimak jer, kako se kaže: „Ako nema snimka, onda se nije ni desilo”.
Vox: Da li B.A.S.E. podrazumeva i neke druge aktivnosti osim skakanja?
Aćim: Da. Na prvom mestu planinarenje, zatim tehnički alpinizam. Doslovno su sve veštine dobrodošle. Samo je pitanje vremena kada će biti upotrebljene.
Vox: Kakvi su tvoji planovi za budućnost u B.A.S.E-u?
Aćim: Nadam se da ću aktivnije da se uključim u dešavanja na tom polju. Do sada sam skakao sa Hrvatima, Česima, Mađarima, Austrijancima, Nemcima, pa sam ostvario dobre kontakte. Baš ovih dana planiram da idem u Mađarsku na skakanje. Tamo imaju predivnu antenu. Možda tako ne izgleda, ali B.A.S.E. skakanje je veoma skupo. Takođe, B.A.S.E. skakanje je i timski sport. Kako se jedini na ovim prostorima bavim ovim sportom to mi još dodatno otežava stvari. Putuje se mnogo u strane zemlje što iziskuje dosta novca i slobodnog vremena.
Igor Jeremić
http://www.jwork.net/
|
