Rođena sam u San Antoniju, Teksas, 22 juna 1985. Moja porodica se preselila u Misuri kada sam imala četiri godine, a zatim u Kolorado, kada sam napunila 12. Detinjstvo u Misuriju je bilo sve samo ne dosadno. Odrasla sam sa starijim bratom, koji mi je uvek bio najbolji drug. Moji vole prirodu, pa smo stalno odlazili na izlete, kampovanja, vožnje biciklom u rano jutro, planinarenje, pa čak i u ribolov… Uvek smo bili bliski kao porodica. Iako smo često kuburili finansijski, roditelji nikada nisu dozvolili da to ugrozi porodični sklad. Naučili su nas da uživamo u malim i jednostavnim životnim stvarima i da probamo mnogo toga u životu – što me je podrstaklo da pronađem sebe na svoj način u i svoje vreme. Oprobala sam se u raznim plesovima i sportovima – fudbalu, tenisu, plivanju, košarci i mom omiljenom sportu – softbolu.
Preseljenje u Kolorado nije teklo glatko. Iako je porodica ostala bliska, teško mi je bilo da nađem prijatelje, nastavnci bili neprijatni i osećala sam se izgubljenom u tom novom svetu. Borila sam se sa depresijom neko vreme, međutim, polako sam počela da stičem sigurnost. Otkrila sam ceo novi svet pomažući onima kojima je to bilo potrebno – volontirajući po narodnim kuhinjama, pomažući beskućnicima, deci u razvoju, centrima za izgubljene životinje, i izgradnji domova za siromašne… Naučila sam da se svet ne vrti oko mene.
Odlučila sam se za studije bilogije jer me je od detinjstva fascinirala. Što se tiče specijalnog obrazovanja – uvek sam volela rad sa decom, i verujem da svako dete zaslužuje šansu u životu, pogotovo deca sa posebnim potrebama jer su često zanemarena. Ne mogu da zamislim posao bolji od tog!
Moj dan obično počinje u 7h i traje do 1:30h u noć. Ispunjen je predavanjima, odlaskom na posao i volonterskim radom. Popodne, posle predavanja radim u osnovnoj školi sa decom koja imaju posebne potrebe. Zatim dolaze popodnevna predavanja. Takođe, uveče vodim jednu grupu na kojoj proučavamo Sveto pismo. To je mesto gde razgovaramo, slobodno postavljamo pitanja, razmenjujemo ideje. Pojedinim danima radim u prodavnici odeće, a ove godine ću najverovatnije raditi u obdaništu. Nedeljno radim 20 sati jer moram sebe da izdržavam. Uveče učim do 1:30h na raznim mestima – u bilbioteci, u kafeu, kod prijatelja, kod kuće.
Živim sa još dve devojke u stanu na dva nivoa, 10 minuta od koledža. Većina studenata sa mog koledža živi isto tako. Iznajmljuju stanove i dele ih dve do pet osoba.
Na mom univerzitetu ima oko 8.000 studenata. Pri univerziitu živi oko 900 studenata. Cena studija za godinu dana – za one koji su imaju državljanstvo Kolorada je 7.800 dolara a za studente iz neke druge američke države – 15.600 dolara. Kada se doda još i hrana i smeštaj potrebno je oko 15.000 dolara za prvu kategoriju ili 32.000 dolara za drugu na godišnjem nivou. Školarina se plaća na razne načine, i obično dolazi iz više izvora. Roditelji delimično pomažu u školarini, a studenti se još izdržavaju i tako što rade, neki dobiju školrainu, dok neki uzimaju studentske kredite. Postoje krediti koje daju banke ili kompanije, a koje studenti vraćaju kada se zaposle.
Prošle godine sam bila skoro dva meseca u Srbiji i ponešto naučila vašem sistemu obrazovanja. Koliko sam shvatila, kod vas se više vremena provodi na predavanjima, i generalno, studenti izgledaju mnogo posvećeniji studijama nego studenti u Americi. Kada bi mi se ukazala prilika studirala bih u Srbiji jer mi se vaš narod, kultura i zemlja zaista sviđaju. Međutim, prvo bih morala da savladam jezik…
Što se tiče slobodnog vremena, obično se da viđam sa prijateljima, porodicom, idem u teretanu, vozim bicikl, kampujem, bavim se plesom… Omiljeno mesto u prorodi mi je Nacionalni park Roki Mauntins – prelepo mesto da se pobegne od svega. Volim i Denver u kome ima fenomenalnih mesta za izlazak.
U životu mi je najdragocenije to što imam veru u Hrista, što ga poznajem kao onoga koji mi daje snagu, koji me vodi, koji je moj Spasitelj, koji me uči kako da volim ljude i kako da im služim… To me u potpunosti ispunjava i unosi smisao u moj život.
Želim mnogo toga još da uradim u životu – pre svega da se zaposlim u osnovnoj školi i radim sa decom koja imaju posebne potrebe. Zatim, da završim magistarski iz Specijalnog obrazovanja, kao i da dobijem diplomu za jezik gluvonemih. Volela bih i da neko vreme volontiram u nekoj drugoj zemlji, i to na duže vreme. Oduševljava me rad sa ljudima – kad vidim da sazrevaju, rastu, menjaju se…. Treba se posvetiti drugima, jer, kao što sam već rekla, svet se ne vrti oko nas.
V.L. |
