„Pa na diplomi. Čoveče, već si postao izgubljeni intelektualac! Samo ti đozluci fale!“ „Ah, da hvala...“, nevešto pokušavam da se izvučem.
Zona sumraka. Juče sam položio poslednji ispit a kao da mi je u magnovenju prošlo sto godina. Da nemam indeks i ono parče bledunjavo odštampanog papira kao dokaz, ozbiljno bih se zapitao da li se to stvarno desilo. Definitivno, podsvest je čudo. Brzina potiskivanja neprijatnih događaja će uskoro dostići svetlosnu.
Mnogo samuješ i dugo ćutiš, sine moj, zatravljen si snovima, izmoren putevima duha. Lik ti je pognut i lice blijedo, duboko spuštene vjeđe i glas kao škripa tamničkih vrata. Iziđi u ljetnji dan, sine moj!
A mislio sam da će sve biti drugačije. Na ulici me niko ni ne primećuje. Pa zar se ne vidi da sam sad doktor? Šest godina truda stalo u dva slova. Pa šta, velika stvar, nisi jedini. ’Alo, čoveče, malo entuzijazma, pomisli samo da nećeš morati više da učiš. Dobio si svoj život nazad. Raduj se! Čemu? Muka me hvata kad samo pomislim na traženje posla. Niko ne ceni trud, sve se završava preko burazera i zemljaka. Umesto što sam se bezrazložno nervirao oko ocena, bolje bi mi bilo da sam tražio vezu.
„Šta si vidio u ljetnji dan, sine moj?“ „Vidio sam da je zemlja jaka i nebo vječno, a čovjek slab i kratkovjek.“
Šetalište polako počinje da se puni. Deda stalno zastajkuje da se odmori, angina pektoris sto posto, klinca svrbe krastice od boginja, jadničak se ubi od češanja. A ovaj sa slušalicama na ušima, em što će ogluveti, em će dobiti artritis u kolenu od trčanja. Biciklistu neću ni da komentarišem, ako tako nastavi viđen je za tumor testisa. A mlada menadžerka u bezličnom sivom kompletu, osim što bi mogla da promeni garderobu, ukočena je kao da je progutala motku i idealan kandidat za antistres program.
Najgori si, potpuna profesionalna deformacija. Gde ti je empatija, humanost, altruizam?
„Šta si vidio u ljetnji dan, sine moj?“ „Vidio sam da je ljubav kratka a glad vječna.“
E, sad ozbiljno? Od čega ti nameravaš da živiš? U kom pravcu želiš da usmeriš karijeru? Pomoći ljudima ili zaraditi? Može li se to nekako spojiti? A specijalizacija? E sad meni treba nešto za smirenje. Duboko udahni, tako, jedan, dva, tri... Gledaj u vodu, razmišljaj pozitivno. Ne vredi planirati, ionako se čovek tu malo pita. Moje je da se trudim, budem što bolji a ostalo... Ima ko o tome brine.
„Šta si vidio u ljetnji dan, sine moj?“ „Vidio sam da je ovaj život stvar mučna, koja se sastoji od nepravilne izmjene grijeha i nesreće, da živjeti znači slagati varku na varku.“
Hm, možda bi ipak mogao da pokušaš? Ajde, ajde, razmišljao si o tome. Imaš dobar prosek, možda ti uleti i neka stipendija, a imaćeš još najmanje dve godine da se odlučiš šta dalje. Pogledaj na netu koji su uslovi za postdiplomske. U inostranstvu?
„Hoćeš da usneš, sine moj?“ „Ne oče, idem da živim.“
Aleksandar Petrović feat. Ivo Andrić |
