| I sve do danas likovna groznica traje, samo što su zidovi pećine zamenjeni zidovima grada. Doduše, mnogi građani Beograda bi za crtačke poduhvate koje primete na ogradama ili fasadama velegrada radije rekli: Kakve su ovo pećinske žvrljotine, kakva je ovo omladina danas?! Međutim, veoma je izvesno da mladi i kreativni ljudi Beograda i Srbije, baš kao i oni iz Altamire, imaju potrebu da se likovno izraze manje ili više uspešno.
Gde mladi studenti mogu da se primenjeno iskažu - studenti likovne akademije arhitekture...?Kao i svima koji teže ka urbanoj likovnoj ekspresiji, priznajem da mi je stalo do svih mojih grafita i murala koji su nekad postojali, koji još uvek postoje i koji će ubuduće postojati dok me ruke, četke i skele služe... Međutim, ovaj članak ne pišem u želji za samopromocijom, već da bih uputila poziv onima koji na srcu imaju organizovano, svesno ulepšavanje svih javnih prostora, parkova, trgova, stepeništa, zidova da nešto urade po tom pitanju... Svedoci smo relativno malog broja organizovanog planskog ulepšavanja zidova, a opet i toliko neorganizovanih pokušaja „urbanih bušmana= neorganizovanih crtača po zidovima“. Radi se o pravom haosu u pogledu odnosa između potreba i mogućnosti.
Danas živimo u vremenu u kome je sve instant i ubrzano i ako staneš mogu da te pretvore u SIVO. Svedoci smo najrazličitijih poruka koje nas zagušuju sa svih strana i utiču na našu svest i podsvest. Iako ne želimo da nas usmeravaju apsolutni lideri u kreiranju javne svesti - bilbordi, de facto to je neumitno. Međutim, bitan deo gradskog pejzaža su i murali i grafiti. Koliko ih ima u Beogradu? Koliko ima dobrih i pogodnih mesta za otvaranje konkursa i idejnih rešenja za osmišljavanje izgleda nekog usamljenog zida u sivilu grada? Ne postoje dobre i loše likovne ekspresije već osmišljene i nepromišljene po kvalitetu sadržaja. Grafit sa tekstom: Ljudi čitajte malo knjige - po mom mišljenju je apsolutno pozitivan. Njegovo likovno rešenje slova i njegova pozicija su nebitni? Ne naprotiv, to je veoma bitno! Zamislite kakvu bi snažnu poruku mogao da pošalje takav natpis na čuvenim reklamnim bilbordima?
Međutim, da bi jedno likovno delo ostvarilo svoju funkciju i zaživelo treba da postoji svest o njegovom postojanju, kao i potrebi za to isto postojanje. Koliko smo naučili da volimo i primećujemo izgled i lice grada u kom živimo i koliko ga poštujemo? Da li smo kao njegovi stanovnici svesni lepote gradskog pejzaža? Ili da li nam je bitna nova skulptura? Kad proradi fontana, primetimo li novi dizajn ulične svetiljke, parkovskog kandelabra, šarene klupe? Eto, šarena klupa- to sigurno nije kolektivni čin! Lepota značajnih detalja iz neposrednog okruženja je tu, a gde smo mi? Koliko možemo da pomognemo u kolektivnom neruženju grada? Iako su modne tendencije za ovu jesen-zimu - bacaj smeće kroz prozor, raspitaj se gde je kontejner, gde ide staklo, gde papir, gde plastika. Jer imamo za sada samo ovu planetu na raspolaganju.
Na kraju - veliko UPOMOĆ! svima koji primećuju fasade, ograde, mostove, stepeništa i zidove samce. Ovaj članak je adresiran na sve koji žele da budu svesni svog okruženja u estetskom smislu i ako je bar malo u tome uspeo biće više zainteresovanih pogleda uperenih u neporecivu lepotu našeg grada kome ne manjka nimalo lepih ograda i fasada već ŠARENILA GRADA (Toplo preporučujem film Federika Felinija „Luci del varietea".)
P.S. Za početak pogledaj svoje sanduče za poštu... Samo hrabro - ni ne možeš da znaš mogućnosti boja dok ne probaš da stvoriš svoju sop-stvenu paletu.
Natalija Jašić |
