Na ovom fakultetu postoje magistarske, doktorske i specijalističke studije. Kada je reč o smerovima, odeljenje za međunarodne odnose je jedan od vodećih visokoškolskih centara za obrazovanje za rad u diplomatiji, spoljnoj politici kao i drugim oblastima međunarodnih odnosa. Šef katedre je prof. dr Ivo Visković, a neki od stručnih ispita su: Međunarodne organizacije, Međunarodno javno pravo, Studije mira i evropski odnosi i Evropska unija.
Smer za novinarstvo i komunikologiju postoji već trideset pet godina. Osim stručnih novinarskih predmeta (Teorija i tehnika novinarstva, Novinarstvo u štampi na kome postoji izbor između istraživačkog, foto-žurnalizma i analitičkog novinarstva, Radijsko, Televizijsko i Agencijsko novinarstvo, Komunikologija, Savremeni sistemi informisanja, Politički marketing i odnosi sa javnošću i Stilistika i retorika) postoje opšteobrazovni kao što su Ekonomija, Filozofija, Opšta sociologija, Osnovi prava, Psihologija, Teorija kulture…
Tokom studija na ovom smeru, obavezna je i dvonedeljna praksa u nekoj od beogradskih radijskih stanica na predmetu Radijsko novinarstvo. Studenti ovog smera učestvovali su u radu studentskog radija BU koji trenutno ne emituje program, a nekoliko njih praksu stiče i u listu „Politikolog” koji postoji u okviru Fakulteta i izlazi nekoliko puta godišnje. Od 2003. godine uvedene su interdisciplinarne studije za novinare koje se izvode u saradnji sa Oslo University Colleg-om i Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu.
Studije politikologije su ranije bile zamišljene kao studije unutrašnje politike, a danas je to jedinstveno odeljenje politikologije, kada je reč o univerzitetskom obrazovanju. Predmeti su koncipirani tako da se studenti obuče za bavljenje poslovima analitičara i organizatora u državnim organima, političkim partijama, lokalnoj samoupravi, javnim službama ili za nastavnika u srednjim školama za predmet Ustav i prava građana. Tokom četiri godine studija, studenti stiču znanja iz oblasti političke teorije i političkog sistema, metodologije političkih nauka, funkcionisanja lokalne uprave i samouprave, ali i drugih disciplina koje postoje i na ostalim smerovima.
Obrazovanje na smeru Socijalni rad i socijalna politika ne razlikuje se mnogo od studija na drugim smerovima, pa postoje slični opšti predmeti, ali pored njih i stručni kao što su Filozofija i teorija socijalnog rada, Metodologija socijalnog rada sa pojedincem, Socijalni grupni rad, Socijalni rad u zajednici, Uporedni sistemi socijalne politike, Savremena socijalna politika, Planiranje socijalnog razvoja i sistemi socijalne sigurnosti...
Nove generacije
U novoj školskoj 2007/2008. godini osnovne studije će upisati ukupno 135 studenata finansiranih iz budžeta i oko 365 samofinansirajućih. Fakultet političkih nauka je jedan od retkih koji nije povećao školarinu za ovu godinu pa će ona iznositi 90.000 dinara za osnovne akademske studije novinarstva i komunikologije i međunarodne studije, i 75.000 dinara za politikološke i studije socijalnog rada i socijalne politike. Program Bolonjske deklaracije zvanično je počeo da se sprovodi u školskoj 2006/2007, ali se prava primena, prema rečima profesora dr Vukašina Pavlovića, člana komisije za Bolonju i profesora na predmetu Politička sociologija, očekuje tek od sledeće školske godine. On kaže da je prema rezultatima koje je sprovela ova komisija od ukupnog broja samo 10 odsto brucoša položilo u januarskom roku ispite iz prvog semestra. “To je alarmantan podatak “, ističe on ,” a razlog za loše rezultate je to što su brucoši opterećeni brojem kurseva u jednom semestru i što profesori nisu prilagodili program i smanjili opterećenja studenata obzirom na to da su dvosemestralni promenjeni u jednosemestralne .” Profesor Pavlović tvrdi da je bitno vršiti korekcije koje bi išle u korist studenata, jer: “Nisu samo oni krivi zbog loših rezultata, već je kriv i sistem obrazovanja.” Kao jedno od mogućih rešenja on navodi “smanjenje broja kurseva u jednom semestru zato što su studenti preopterećeni jer ih imaju šest, uključujući i kurs stranog jezika”. On problem vidi i u tome što na Fakultetu ima malo profesora i što je dozvoljeno da studenti upišu narednu godinu sa 40 kredita, odnosno, da prenesu 20. “To praktično znači prenošenje ispita, a ceo proces Bolonje je uveden zbog toga da bi studenti intenzivnim radom čistili godinu u roku. Smatram da je to prirodniji način polaganja ispita jer student još u toku nastave može da zaradi 60 odsto ocene, a na ispitu može da dobije šansu da je poveća.”
Studenti druge, treće i četvrte godine imaju mogućnost da izaberu da li će neki ispit polagati po starom sistemu ili po novom – Bolonjskom, kroz kolokvijume i eventualno manje obimno gradivo na usmenom ispitu. Profesor Pavlović navodi ovogodišnji primer na svom predmetu na kome je većina studenata treće godine, koja zvanično ne prati program Bolonje položila kolokvijum i radila seminarske radove, ujedno skupljajući poene na vežbama, čime je već dobila prelaznu ocenu. Anketa koju je sproveo “Vox” pokazuje da su studenti prve godine uglavnom zadovoljni time što veći deo ispita mogu polagati preko kolokvijuma, ali da su oni i dalje veoma obimni bez obzira što su jednosemestralni. Pavlović objašnjava da obim ispita zavisi od broja kredita koji su predviđeni za svaki kurs. “Mi smo prihvatili model po kome jedan predmet nosi šest kredita i 180 sati rada od kojih 60 pripada nastavi, a 120 je literatura koju student mora da nauči, tako da bi broj strana trebao da raste za predmete koji nose više kredita, a smanjuje se za one koji nose manje”, kaže on.
Studentske organizacije i rešavanje problema studenata
U okviru Fakulteta postoji nekoliko studentskih organizacija koje ukazuju upravi Fakulteta na koji način poboljšati uslove studiranja. Jedna od njih je Studentska unija Fakulteta političkih nauka (SUFPN), koja je osnovana pre sedam godina. Pre nekoliko godina njeni članovi su pokrenuli evaluaciju rada profesora “Feedback” koja je postala obavezna statutom Fakulteta. Analizu ankete radi Komisija za praćenje kvaliteta nastave i prosleđuje je profesorima. “Profesori na sve četiri godine studija su veoma pozitivno dočekali evaluaciju, voljni da promene način rada ukoliko to studenti žele”, tvrdi Nadica Savić, predsednik izvršnog odbora ove organizacije. Ona kaže da su ranije uradili i anketu o položaju studenata i predočili je tadašnjem prodekanu za nastavu, koja se pokazala uspešnom. Tako su, prema njenim rečima, prošle godine uspeli da pokrenu i akciju razmene studenata sa Tunisom i Makedonijom, a ove godine sa Slovenijom.
“U toku su planovi za dalju razmenu studenata ali se dvoumimo da li ćemo sarađivati sa Makedonijom ili Bosnom i Hercegovinom”, kaže Savić. Osim tribina, ekskurzija i seminara, članovi SUFPN-a osnovali su i “Svetionik”, vodič za brucoše, kako bi mogli da se upoznaju sa načinom i uslovima studiranja na ovom fakultetu.
Nadica Savić kaže da su “u komunikaciji sa studentima došli do zaključka da se studenti prve godine uglavnom žale na obimno gradivo, a studenti druge i treće na to što se termini za ispite često preklapaju, kao i na neobjektivnost profesora prilikom ocenjivanja”. Ona ističe i da su inicijative koje su s tim u vezi pokrenuli urodile plodom i da od nedavno u studentskoj službi postoji mogućnost da se ispit pomeri, ali i da pojedini profesori daju bar dva termina kako bi pomogli studentima . “U poslednje vreme studenti su zadovoljni kako je Fakultet tehnički opremljen i što uprava osluškuje njihove potrebe, te organizuje brojne tribine, promocije knjiga, kurseve i radionice koje mogu biti od koristi studentima”, ističe ona. Osim SUFPN postoji nekoliko sličnih organizacija, a nedavno je formiran i Studentski parlament . Timska inicijativa mladih je nevladina i nezavisna organizacija koja se zalaže za očuvanje ideja demokratije i bori protiv svakog oblika diskriminacije. Da bi to sproveli u delo, oni organizuju tematske projekte, seminare, savetovanja, štampaju biltene i na taj način iznose u javnost probleme i stavove od opšteg ineteresa za sve studente. Na izborima za Studentski parlament učestvovali su i članovi Kluba za Ujedinjene nacije koji postoji već 30 godina na ovom fakultetu, a bavi se očuvanjem i primenom principa koji su sadržani u povelji UN. Ovaj klub je deo Udruženja za Ujedinjene nacije Srbije i Svetske federacije udruženja za UN. Osim pomenutih, na ovom fakultetu postoji još nekoliko studentskih organizacija, a to su APEM, Supra i Debatni klub, čiji članovi često organizuju debate o važnim pitanjima i temama koje zanimaju studente.
U anketi koju je sproveo “Vox”, studenti novinarskog smera nezadovoljni su time što osim teorijskih stručnih predmeta nemaju dovoljno prakse. Uprava fakulteta pokušava to da nadomesti time što na tim predmetima kao predavače angažuje urednike ili novinare beogradskih medija ( Dragoljub Žarković iz nedeljnika “Vreme”, Dragovan Lazarević iz Tanjuga, Goranka Matić iz “Politike”). Tokom februara i marta ove godine održan je seminar za studente četvrte godine i apsolvente, na teme koje su dominantne ali i koje izostaju u medijima. Kako je tada objasnio docent dr Rade Veljanovski, ovaj seminar je bio način da se studentima novinarstva omogući da slušaju predavanja o onome što do tada nisu imali prilike da čuju na Fakultetu.
Projekat podrške nastavi novinarstva na Fakultetu ostvaren je pomoću saradnje ovog odeljenja i Centra za međunarodne komunikacije, obuku i istraživanje Džejms M. Koks Jr. pri Grejdi koledžu za novinarstvo i masovne komunikacije Univerziteta Džordžije i Koledža za medije i umetnost Univerziteta Klark Atlanta. Ovaj projekat koji traje već tri godine, podrazumeva razmenu profesora i organizovanje radionica na FPN-u kako bi se unapredila nastava na ovom smeru.
Alternativni programi i mogućnost usavršavanja na FPN-u
Za razliku od mnogih fakulteta u našoj zemlji, na FPN-u je u poslednjih nekoliko godina otvoreno nekoliko centara. Jedan od njih je Centar za studije Sjedinjenih Američkih Država u saradnji sa Odeljenjem za javne poslove Ambasade SAD u Beogradu na kome se izučava istorija, društvo i politika SAD-a. U ovom Centru se mogu pohađati specijalizovani poslediplomski kursevi istorije SAD-a, liberalne političke tradicije i savremene liberalne misli u SAD, privrednog i pravnog sistema, američkih vrednosti i popularne kulture, istorije spoljne politike SAD-a i srpsko-američkih odnosa. Nakon završetka studija, posle položenih ispita polaznici mogu da prijave i magistarski rad iz matične oblasti na Fakultetu političkih nauka.
Udruženje za Ujedinjene nacije Srbije nekoliko puta je organizovalo studentsku konferenciju "BEOGRADSKI MEĐUNARODNI MODEL UJEDINJENIH NACIJA - BIMUN”. BIMUN već nekoliko godina studentima, a posebno onima sa smera međunarodnih odnosa, pruža mogućnost da u praksi bolje upoznaju aktuelne međunarodne probleme i načine njihovog rešavanja u okviru UN, ali i da razvijaju veštine javnog nastupa, pregovaranja, vođenja debate i postizanja kompromisa.
Savet Fakulteta političkih nauka je krajem 2005. godine osnovao Centar za međunarodno humanitarno pravo na kome se kontinuirano istražuju međunarodno humanitarno pravo i međunarodne organizacije.
Pre dve godine usvojen je program magistarskih Studija roda i politike na ovom fakultetu, a u januaru 2006. upisana je prva generacija studenata. Nekoliko meseci kasnije otvoren je i Centar za studije roda i politike. Osim toga, postoji i alternativni dodiplomski program koji traje godinu dana i namenjen je onima koji su zainteresovani da saznaju više o ženskim ljudskim pravima, feminizmu, mirovnim studijama i zaštiti životne sredine. Aktivnosti ovog centra organizuje Koordinacioni tim koji vodi dr Daša Duhaček.
Stručne službe kojima rukovodi sekretar Fakulteta podeljene su na službu za nastavu i studentska pitanja, za opšte poslove, za materijalno-finansijske poslove, kompjuterski centar, biblioteku (sa čitaonicom) i PR službu.
FPN u poslednje dve godine ima nove, savremeno opremljene slušaonice za izvođenje nastave, ali i prostorije koje su studentima neophodne za zdrav društveni život, kao što je nedavnootvoreni Studentski klub-restoran “Politikolog” kome su se posebno obradovali jer je postao mesto gde većina njih može da provodi pauze između predavanja.
Jelena Spasojević, FPN |
