Ako mlad čovek želi da zakorači u CGI industriju, koja znanja i talente treba da ima da bi postao vrhunski profesionalac u toj oblasti?
Mlad čovek pre svega mora dosta da radi na sebi i odluči šta zaista želi. Ako vas interesuje fotografija, film, specijalni efekti, gluma, animacija, humor, komunikacija ali niste sigurni da li biste bili fotograf, dizajner, režiser ili glumac, onda je možda 3D prava profesija za vas jer zahteva poznavanje svega toga. Međutim, potrebno je imati um Leonarda da Vinčija – tj. s jedne strane biti inženjer, a s druge strane umetnik koji želi da se izrazi kroz 3D. Obično ljudi koji se bave fotografijom, ilustracijom, slikarstvom ili dizajnom kasnije pređu na 3D, jer je to nekako jeftiniji a brži način da se izraze.
Čega se sećate iz studentskih dana?
Za vreme studija u Torontu, gde otišao sa 19 godina, kada sam prvog dana ušao u kompjutersku laboratoriju imali smo Silicon Graphics stanice od kojih je svaka koštala negde oko $40,000 plus softver od $100,000 – i bilo je takvih 15 komada. Nisam mogao da verujem! Pošto sam četrdeset pet minuta otvarao menije uvideo sam da nisam zagrebao ni površinu aplikacije! Tada sam shvatio u šta sam se uvalio i pripalo mi je muka. Pomislio sam da su ljudi oko mene vanzemaljci kada shvataju te stvari. Međutim, setio sam se da sam već platio, a pare ne možeš da dobiješ nazad ako odustaneš, i onda rekoh: „OK, kad sam već platio, onda bar da probam“. Tako su stvari krenule. Bilo je baš dobro što nisam imao stav ’sad ću da im pokažem ko sam i šta sam’, već samo hteo samo da vidim koliko mogu da naučim. Svaki dan sam se zadovoljavao i najmanjim napretkom i imao konstantnu uzlaznu putanju, dok su neki prilično zapeli u početku ali su sagoreli vrlo brzo i digli ruke. U mojoj grupi je bio još jedan student sa sličnim pogledom na stvari. Nas dvojica smo bili najtiši u celoj grupi ali na kraju i najuspešniji. On je dobio posao u Dizniju, ja u ILM-u.
2003. godine otvorili ste u Beogradu Chiron – School for Creative Technologies.
Osnovno u školi Chiron je što je to škola bez kompromisa po pitanju znanja. Sve prave stvari u životu su teške. Studentima se predočava potreba da se savlađuju i obrađuju i one lekcije koje bi rado da preskoče jer im nisu dovoljno zanimljive i dinamične. Zatim, studenti mogu da rade i vežbaju koliko žele. Mogu da rade i noću u školi, ako to žele. Ako čovek izađe iz ove škole i dobije posao, to je potvrda da smo na dobrom putu. Takođe verujemo, zbog napretka tehnologije, i u evoluciju školskog programa, tako da se iz semestra u semestar naša nastava konstantno pomalo menja.
Kakvu profesionalnu perspektivu imaju oni koji završe Chiron?
Ono što je prednost ove škole je to što recimo, izdaje internacionalne sertifikate. Alias sertifikati su prepoznatljivi svuda u svetu. Svi naši studenti koji su tražili posao u inostranstvu, u inostranstvu su ga i dobili. Oni koji su ga tražili ovde imali su više poteškoća. Međutim, oni koji su bili uporni, uspevali su da ga nađu i ovde – neki od njih čak rade za strane kompanije kod kuće u Beogradu. Ne možete tražiti posao dve nedelje i dići ruke. Meni je najdraže u svemu da su i studenti koji su odlučili da ostanu u zemlji veoma dobro prošli. Jedan od njih, David Dereta, radio je na filmu Mi nismo anđeli 2. Bogdan Mihajlović je dobio posao u Njujorku, u firmi Rhino FX. S druge strane, mi pripremamo ljude za posao, ne učimo ih samo kako se radi 3D, nego ih učimo kako se radi 3D u poslovnom okruženju.
S obzirom da ste radili u ILM-u, čiji je vlasnik Džordž Lukas, da li ste imali priliku da ga upoznate?
On i Spilberg su verovatno najprofesionalniji ljudi koje sam ikada upoznao. Treba ih doslovno snimati dok rade i upamtiti svaki njihov gest. To je možda jedna od najvećih prednosti rada u ILM-u. Imaš prilike da radiš sa najvećim profesionalcima ovog sveta i da učiš od njih kako se određene stvari sprovode u delo. Vrlo su opušteni i fini. Oni uspevaju da predstave svoju ideju sa vrlo malo reči, ali da savršeno kažu šta im treba. Džordž Lukas je u principu čovek koji dolazi pre svih na posao, a težak je milijarde dolara. Uspešni ljudi su oni koji su shvatili da se uspeh postiže radom a ne samo talentom.
Za kraj, imate li poruku za studente?
Postoji jedna fenomenalna američka izreka: „When all else fails, persistance prevails“ tj. kad sve propadne, upornost uspeva. Čime god da se baviš, šta god da studiraš, bez obzira šta je u pitanju, i kakva god da je zemlja, situacija, politika itd., uspeh će doći ako uporno radiš i ulažeš energiju na pravi način. Međutim, treba se fokusirati na sledeći korak koji treba obaviti, a ne na uspeh. Znači, ne treba sedeti u učionici i maštati o tome kako ćeš biti velika zvezda Holivuda. Treba da razmišljaš o tome da će ako si, recimo, animator, jedna od bitnih stvari koje ćeš morati da savladaš biti gluma, i da će to zahtevati da nađeš nekog ko je dobar glumac da bi od njega učio. Ako savladaš savršeno taj korak, onda gledaš šta je naredni, pa onaj posle njega i tako savlađuješ jedan po jedan. Ta upornost i doslednost ne mogu uopšte da omanu – nikada – bez obzira na to koja je profesija u pitanju. Još jedno je potrebno – hrabrost. Kada sam rekao da hoću da se bavim 3D-om, tamo negde devedeset i neke godine, nije bilo prijatelja koji mi se nije smejao. Kada čovek vidi da postoji budućnost u nečemu onda toga treba da se drži, treba da bude hrabar. Nisam imao neku naročitu podršku, da budem iskren, ni od koga osim od ujaka, koji se bavio 3D-om, ali koji mi je kasnije rekao: „To malo para što sam ti pozajmio odmah sam otpisao misleći da nikada nećeš moći da zaradiš od toga da mi vratiš“. Zahvalan sam mu što je bar odglumio da me podržava (smeh).
I moja baba je takođe verovala u mene, kao što verovatno svaka baba veruje u svoje unuče. Ali svi ostali su se pitali da li sam normalan. Ko zna, možda se i danas pitaju.
Lazar Stojković,grafički dizajn
Srđan Milićević
CHIRON d.o.o.
Skola za Kreativne Tehnologije
Adresa:
11000 Beograd
Zmaj Jovina 7
Telefoni:
3036-804, 3342-794, 0655-CHIRON
Email:
info@chiron.co.yu
www.chiron.co.yu
|
