Preko pedeset godina u svim školama na svetu propoveda se teorija evolucije. Ova teorija je vekovima šaptana na uvo pojedincima ali nikada nije uspela da se probije u širu javnost jer je niko nikada nije uzimao za ozbiljno. Ni sam Darvin nije bio naročito ubeđen u svoje hipoteze. Ipak, postojali su njegovi savremenici koji su odmah prihvatili sve njegove tvrdnje, kao da su celog života čekali da se upravo to dogodi. Jedan od njih bio je tvorac komunizma – Karl Marks, koji je svoje oduševljenje iskazao poslavši Darvinu primerak svoje knjige „Das Kapital“ sa ličnom posvetom. Drugi je bio Adolf Hitler koji je u teoriji evolucije pronašao intelektualno opravdanje za primenu eugenike i masovno ubistvo miliona ljudi.
KO JE ONA
Lusi je naziv najpoznatijeg fosila vrste Australopitekus afarensis, prelazne forme između čoveka i majmuna. Pronađen je 1974. godine i predstavlja jedan od najkompletnijih fosila jer je očuvano čak 40% skeleta. Većina drugih fosila sastoji se od neuporedivo manjeg dela skeleta, često samo od jedne ili svega nekoliko kostiju.
Gotovo sve što je sada već opšte poznato o ovom fosilu, nije tačno. Pre svega, Lusi uopšte nije bila ženskog roda, kako se na osnovu imena može pretpostaviti, već je u pitanju mužjak. Kao drugo, uopšte se ne radi o prelaznoj formi, što potvrđuje i sam naziv ove vrste – Australopitekus („australo“ = južni; „pitekus“ = majmun). Nekada i sami evolucionisti priznaju nezavidan položaj u kome se nalaze. Poznati genetičar sa Harvard univerziteta Richard Lewontin u svojoj knjizi Human Diversity kaže: „Uprkos uzbudljivim i optimističnim tvrdnjama nekih paleontologa, ni jedna hominid vrsta ne može se postaviti kao naš direktan predak.“ Da bi zaista znali šta je istina a šta ne, najbolje je da pogledamo ovaj fosil i sami prosudimo o tome. Na slici možemo da vidimo rekonstrukciju kompletne lobanje fosila vrste Australopitekus afarensis. Odmah se vidi da se nikako ne radi o ljudskoj lobanji. Ljudsko lice je vertikalno dok se ovde vidi dramatično odstupanje. Prednji zubi su pod uglom dok su kod ljudi vertikalni. Greben ispod obrva je veliki čak i u poređenju sa ljudima iz plemena Aboridžina. Na kraju, zapremina mozga je mala čak i po standardima za majmune. Očigledna razlika između ljudi i majmuna je ta što majmuni nemaju nosne kosti. U pitanju su kosti na koje mi oslanjamo naočare dok ih nosimo. Majmuni nemaju ni takozvanu nosnu kičmu koja nas sprečava da meko tkivo donjeg dela nosa pomerimo na gore. Ukoliko prstom pokušamo da pomerimo deo nosa između nozdrva na gore, odmah nailazmo na ovu kost. Majmuni nemaju ovaj sistem kostiju već jednostavno imaju trouglast otvor na lobanji na mestu nosa. Lusi upravo ima takav otvor, što se može primetiti i na slici.
Na osnovu kojih osobina onda evolucionisti tvrde da se radi o prelaznoj formi? Kažu da su zubi kod Lusi relativno mali. To je istina jer većina majmuna zaista ima veće zube, ali postoji više vrsta majmuna i sa malim zubima. Druga stvar koju ističu je relativno debela zubna gleđ. Majmuni uglavnom imaju tanku zubnu gleđ, dok je ona kod ljudi relativno debela.
Ipak, ispostavlja se da i danas postoje neke vrste majmuna, kao na primer orangutan, koji imaju relativno debelu zubnu gleđ. Izgleda da je ova osobina više vezana za način ishrane nego za bilo koji scenario koji nude evolucionisti.
Dakle pravih argumenata nema. Kako su onda uspeli da postignu da milijarde ljudi veruju da je Lusi neka vrsta našeg bliskog pretka? Odgovor je – propaganda. Svi muzeji, zoološki vrtovi, novine, časopisi, filmovi, televizijske emisije, svi oni propagiraju evoluciju uprkos činjenicama. Jedan od bezbrojnih primera je i eksponat u zoološkom vrtu u gradu Saint Louis u američkoj državi Misuri.
Eksponat ima nekoliko jasno izraženih osobina. Pre svega se vidi glava veoma slična majmunskoj, dok su sa druge strane telo, grudi i genitalije izrazito nalik na ljudske tj. ženske. Ruke i šake su takođe ljudske, a isto važi i za noge i stopala. Ukoliko bi se uklonila dlaka, dobilo bi se telo slično lutkama iz izloga. Elegantan stav, ruka na bradi i zamišljen pogled, sugerišu da ovo biće razmišlja o nečemu. Ovaj eksponat sa ljudskim telom i majmunskom glavom ostavlja jak utisak na sve polaznike. Ovo je inače potpuno lažno predstavljanje pravog izgleda Lusi. Uprava zoološkog vrta priznaje da su znali za to još od izrade eksponata, ali da ne nameravaju da ga menjaju jer bi to promenilo poruku koju oni žele da pošalju javnosti. Ako se bolje pogledaju ruke, vidi se da su napravljene elegantno kao ruke pijaniste. Kosti prstiju (falange) su prave kao kod ljudi, dok su kod majmuna one zakrivljene i zato njihova cela šaka izgleda veoma zakrivljeno. Zbog toga se, između ostalog, majmuni tako dobro snalaze među krošnjama drveća, dok bi sa druge strane imali dosta problema da sviraju klavir. Eksponat je ipak napravljen sa ovakvim šakama iako su još pre njegove izrade objavljeni rezultati istraživanja koja su pokazala da je zakrivljenost Lusinih falangi daleko veća od ljudskih i da je čak jednaka najvećim zakrivljenostima falangi kod majmuna. Pokazano je i da su pripadnici ove vrste imali sposobnost
fiksiranja šaka tokom kretanja pomoću njih (četvoronoške). Postoje kosti šake koje omogućavaju njeno fiksiranje, a ovo se isključivo nalazi kod vrsta koje hodaju uz pomoć ruku, koristeći spoljnu stranu spojeva falangi. Jedini pravilan način za predstavljanje ove vrste bio bi u njihovom prirodnom četvoronožnom položaju, ali istina nije ono što uprava ovog zoološkog vrta želi da propoveda, naprotiv.
Još jedan primer intenzivne propagande vršen je preko poznatih naučnih časopisa. Na naslovnim stranicama našlo se i stopalo ovog fosila u krupnom planu. Zanimljivo je to što ni jedno stopalo vrste Australopitekus afarensis nikada nije pronađeno pa je cela rekonstrukcija u stvari samo spekulacija.
Ako pretpostavljate da su jednostavno stavili ljudsko stopalo na kraj nogu ovog majmuna potpuno ste u pravu! Na taj način su pokušali da podrže svoje verovanje da je ovo stvorenje hodalo uspravno na dve noge. Ono što je možda još važniji motiv jeste pronalaženje bilo kakvog odgovora na misteriozne tragove modernog čoveka u sloju Laetoli starom 3 miliona godina! Ovo neverovatno otkriće Mary Leakey iz čuvene porodice paleontologa, nije nateralo ni nju ni njene kolege da posumnjaju u svoje pretpostavke. Njihova procena starosti ovog sloja na 3 miliona godina učinila je da i pored opšteg slaganja da se radi o otiscima identičnim modernom čoveku, to jednostavno ne može da bude slučaj. Nisu se odrekli svoje vere u evoluciju, već su počeli da traže odgovarajućeg vlasnika ovih stopala. Njihove kolege su im stavljanjem ljudskih stopala na Lusi pomogli u tome, naročito kada se uzme u obzir i korekcija starosti Lusi upravo na 3 miliona godina sa prethodno procenjenih 2 miliona. Veliki broj naučnika (evolucionista) se od tada trudi da nekako smesti Lusina stopala u te otiske ali to naravno nije tako lako.
Ako želimo da razmatramo da li je Lusi hodala uspravno ili ne, bolje je da pričamo o kostima koje postoje nego o onima o kojima se samo spekuliše. Do sada smo videli na šta ukazuju kosti ruku i šaka, a sada možemo da pogledamo i kosti nogu. Evolucionisti odmah naglašavaju da je Lusi imala veliki ugao čašice kolena koja spaja butnu kost i golenjaču (noseći ugao). Ističu da je kod šimpanzi i gorila ovaj ugao jednak 0°, a da kod čoveka on iznosi 9°. Ovo je naravno tačno, ali je tačno i da neke vrste današnjih majmuna takođe imaju ugao od 9°, kao što je na primer orangutan. Ova osobina je očigledno vezana za mogućnost hodanja po granama, a ne za proces evolucije.
Za razliku od ispravljenih prstiju na lažnim predstavama šaka u muzeju u Saint Louis-u, naučni časopisi su na fotografijama rekonstrukcija kostiju morali da prikažu njihov pravi oblik. Ne samo da se na tim slikama mogu videti veoma savijene šake, već se na ramenom spoju može videti njegova zarotiranost na gore što samo potvrđuje da se ovo stvorenje sa lakoćom kretalo po granama drveća hvatajući se za grane iznad sebe daleko lakše nego što bi mi to činili. Ovo je i danas uobičajena osobina majmuna i to upravo onih koji većinu vremena ne provode na tlu već među krošnjama drveća. Veliki problem za evolucioniste su i kukovi. Karlične kosti kod ljudi su postavljenje paralelno i povezane su mišićima sa butnom kosti tako da omogućavaju uspravan hod. Kod majmuna karlične kosti nisu paralelne već su otvorene ka napred, tako da prilikom hodanja njihovo telo ne može da se zadrži u uspravnom položaju već pada napred. Ovi mišići koji nas drže uspravno, njih zadržavaju da ne padnu sasvim do zemlje. Kako su ove kosti orijentisane kod Lusi? Odgovor je da je raspored kostiju kod Lusi identičan onome koje danas pronalazimo kod šimpanzi! Pogledajte ponovo sliku iz zoološkog vrta od malopre. Da li vam je sada jasno koliko su pogrešne predstave ovog fosila u javnosti? Postoji na stotine muzeja koji imaju sličan eksponat, često sa jasnom naznakom da je ova vrsta hodala uspravno.Teorija evolucije je u krizi i pitanje je koliko će još dugo moći da zadrži svoj povlašćen položaj da se jedina predaje u obrazovnim ustanovama. Evolucionisti čine očajničke poteze da spreče njen krah. Fosil Lusi o kome smo govorili, iznet je iz muzeja u Etiopiji gde se nalazio više od 30 godina, i krenuo je na turneju po Americi kako bi se najdirektnije moguće propagirala ova teorija. Istovremeno, u školama širom sveta zabranjuje se pominjanje bilo kakve alternativne teorije, pa čak i naglašavanje eventualnih problema koje teorija evolucije ima.
Ako su decenije sistematskog propagiranja evolucije u javnosti učinile da i vi danas verujete u istinitost ove teorije, možda je najbolje da potražite istinu na vreme pre nego što ona iznenadi vas.
Najpoznatiji fosil vrste australopitekus afarensis nazvan "Lusi", izložen u muzeju u Etiopiji nedaleko od lokacije na kojoj je i pronađen
Lobanja vrste australopitekus afarensis izložena u muzeju
Rekonstrukcija vrste Australopitekus afarensis izložena u zoološkom vrtu u gradu Saint Louis u Americkoj državi Missouri
Stranica domaćeg udžbenika iz biologije uverava decu da su ljudi nastali od majmuna nasuprot dokazima koje nalazimo u fosilnom zapisu
Nenad Tešović, ETF
|
