U čemu je tajna ovog regiona koga priroda nije mazila već mu je često sla­la monsune, zemljotrese, cunamije? Tajne nema! Ovi ljudi poseduju neverovatan radni i antikorupcijski etos praćen velikom ličnom odgovornošću i obrazovanjem. Ali Japanu nisu oduvek cvetale ruže: godine 1945. završen je Drugi svetski rat i to bacanjem dve atomske bombe na japanske gradove. Zemlja je ruinirana, gradovi skoro porušeni a narod ozračen, osramoćen, gladan. Američka okupacija bila je veliko poniženje ali je ona, igrom slučaja, podstakla privredni razvoj. Za samo nekoliko decenija, tačnije već krajem 80-tih, Japan staje rame uz rame sa najvećom svetskom silom, a tu i ostaje. Kapital Tokijske berze se izjednačava sa kapitalom Njujorške! Za ovo je zaslužna ISKLJUČIVO marljivost tamošnjih ljudi, koja je nama, često, teško razumljiva.

Neki ovakav uspeh smatraju čudom. Međutim, reč je o svakodnevnom napor­nom radu i požrtvovanju. Jedan male­zijski državnik je izjavio: „Mi ne volimo reč čudo. Ona je preterana, arogantna. Uspeh nam se desio zbog društva, zdravlja, obrazovanja i kulture." Takav stav nam može pomoći da bolje shvatimo činjenicu da ništa nije prepušteno pukom slučaju. Malo toga može se desiti nepredviđeno u životu jednog Japanca. Tačno se zna vreme za sve. Nama možda deluje robotizovano njihovo ponašanje, ali mi ne vidimo šta se krije ispod bezizražajnog lica. Možda je iznenađujuć podatak (ali je istinit) da mnogi japanski biznismeni moraju da pohađaju kurs osmehivanja. To ne znači da oni nemaju emocije. Oni samo drugačije misle, žive, rade i vole. Fascinantna je njihova posvećenost i doslednost koja ide, često, do granica izdržljivosti.

Japanci i sada kada su na vrhu, ne are. Nikad ne staju i uvek su u po­trazi za inovacijama. Zato i jesu uspešni.

Nije začuđujuća pojava ad (akcionarsko iraštvo) koncepta, koji su neki državnici počeli da koriste kao termin, primetivši način poslovanja država u jugoistočnoj Aziji. Naime, on predstavlja analogiju sa funkcionisanjem neke firme, a sinonim je za dobru organizaciju, saradnju profesionalnost na svim nivoima, kao za timski rad. Sem toga ne smemo zaboraviti i vrlo jak nacionalistički podstrek! Vrlo živo sećanje na secesiju, kolonizaciju i građanske sukobe neraskidivo je ujedinilo ovaj marljiv narod.

Celokupna privreda Japana počiva na malim i srednjim preduzećima. Stalno podsticanje preduzetništva i usmerava-nje njegovog daljeg razvijanja mnogo govori o bliskoj saradnji između vlade i naroda.
Mudri, istrajni, disciplinovani, promišljeni... Neko je jednom u šali rekao da u drugim zemljama problemi nastaju zbog velike potrošnje, a da bi u Japanu mogli nastati zbog prevelike štednje! Verujte, ovo nije daleko od istine. Prosečan Japanac dobro promisli kako će potrošiti svoj novac. Morate priznati, nakon napornog i savesnog rada ima i pravo, zar ne?!

Iako je čuveni sociolog Maks Veber tvrdio da je konfučijanstvo nespojivo sa kapitalizmom, tradicija i želja za uspehom jednog naroda stvorile su sasvim novu, nenadanu kovanicu konfučijanski kapitalizam, koji bi se mogao objasniti kao savršeni spoj naizgled nespojivog, naime kao spoj istoka i zapada! Kako bi se on samo iznenadio da može to da vidi!

Bez obzira da li živite na istoku ili za­padu, da li vas motiviše želja za uspehom ili gladan stomak, ipak treba odati poštovanje ovoj našoj sabraći sa jugoistočnog dela planete Zemlje!