na spisak THE BEST OF studiranja? Čega ćemo se najviše sećati kada studije prođu? Za većinu vas, odgovor je jasan: žurke, izlasci, provod... Petak, subota, ma bilo koji dan tokom nede-lje... Znate ono: izlazak tokom nedelje, povratak u 4h ujutru, buđenje u 6h, velika šolja kafe, podsetnik na stolu u vidu papira na kom ste sinoć napisali nešto tipa: "Danas je četvrtak, treba da ideš na predavanja koja počinju u 7:30h, ormar je levo, vrata su pod uglom od 90 stepeni u smeru kazaljke na satu." Ni taj smer vam nije baš najjasniji, ali ipak uspevate da nekako izađete iz stana... Kada najzad us-pete da dođete sebi, sećanje na provod
uliva vam pozitivnu energiju. Stižete na predavanja puni dogodovština... Tačno je da ste malo dekoncentrisani na predavanjima ali, ljudi, još uvek ne snosimo preveliku odgovornost zbog toga. Još uvek nam je, bar ponekad, čak i to dozvoljeno!
Zatim, visoki redni broj dva bez sumnje, drži - dan posle položenog ispita. Taj osećaj je teško uporediv sa bilo kojim drugim! Osećaj da smo uradili "nešto veliko" i da sada imamo pravo da, bez grize savesti, tražimo od roditelja neki "poklončić", da ludujemo do zore, ne ulazimo u stan i si.
Da bi studiranje bilo zaista "lepo" valjalo bi zaraditi i nešto džeparca. Uz "stipendiranje" od strane roditelja, to čak može biti baš zabavno. Kada završimo fakultet kočiće nas titula u obavljanju poslova koji nam se sada nude preko studentske zadruge. Tada ćemo se s punim pravom pitati: "Zar sam se ja školovao toliko godina da bih radio fizičke poslove, sređivao stanove, delio flajere i si.?" Sada nas još uvek famozna diploma ne koči da eksperimentišemo i prikupljamo životna iskustva, menjajući uloge i posmatraiuci svet iz najrazličitijih uglova. Uostalom, lako je sada čitav dan provesti van kuće, jesti "brzu hranu" i baviti se ostvarivanjem samo svojih ambicija. Još uvek nas niko ne čeka da dođemo kud da mu spremimo ručak i pomognemo oko domaćeg zadatka.
Sledeći na rang listi ie nekima od nas je i humanitarni rad u okviru različitih studentskih organizacija. Ko je probao zna da će ceo život nositi uspomene na saznanje da smo nekom ulepšali trenutak Uostalom, šta je i sam život ako ne zbir nezaboranih trenutaka?
Na kraju rrmogima najhitnija stvar, po kojoj se fakultet ne razlikuje mnogo od osnovne i srednie škole - prijatelji za ceo život Već vidim kako ćemo zasnivati kumstva, slaviti dečje rođendane, bodriti jedni druge za upis na magistarske ili doktorske studije, ići na letovanja, prebirati po uspomenama sa faksa, i tamo u dalekoj budućnosti, raspravljati o najboljem leku protiv zaboravljanja. Da lepotu ovog perioda nikako, daleko bilo, ne zaboravimo.
Irena Đorđević, Medicinski fakultet
|
