vojnog roka, pedagozi, psiholozi. Društvo se trudi da bude otvoreno i inkluzivno tako da svaki dan imamo mnoštvo ljudi koji protutnje našim prostorijama (komšije, prijatelji, poznanici…)”, reči su Tamare Paroški.
Tamara Paroški je završila gimnaziju u Sremskim Karlovcima, studirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Odsek pedagogija, a trenutno je na Fakultetu za menadžment, Odsek menadžment u medijima. U decembru 2004. počela je da volontira u Centru za volontere, projekat Ekumenske humanitarne organizacije, da bi u martu 2009. postala inicijator i pokretač projekta pod nazivom "Učimo na licu mesta". Kroz intervju sa Tamarom pokušali smo da saznamo koji su osnovni ciljevi i ideje aktuelnog projekta, ali i organizacije u celini.
Da li je ova organizacija jedina te vrste na teritoriji grada Novog Sada?
Tamara Paroški: Pored Društva za pomoć MNRO, u Novom Sadu postoji više organizacija koje rade sa ovom populacijom. Ono što je specifično za naše Društvo je program personalne asistencije koji smo razvili. Naime, pored radionica koje svakodnevno imamo u boravku i gde se korisnici kreativno ispoljavaju, uče životne i socijalne veštine, zabavljaju se i druže, oni imaju mogućnost individualizovanog rada sa svojim volonterom personalnim asistentom. PA jedinice su sačinjene od jednog volontera i jednog ili više korisnika koji imaju slične potrebe. Ovakav način rada ima za cilj da korisnicima maksimalno pruži mogućnost da se razvijaju na onom polju koje je za njih i njihovu porodicu najznačajnije. Jedna PA jedinica će na primer aktivno učiti korišćenje javnog prevoza, dok će druga PA jedinica biti fokusirana na širenje socijalne mreže…
Recite nam nešto više o projektu koji je trenutno na snazi i koja je njegova osnovna ideja?
Tamara Paroški: Projekat koji je trenutno u toku u našoj organizaciji je projekat “Učimo na licu mesta”, podržan od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Ovaj projekat se fokusira na učenje u realnim životnim uslovima, gde korisnici napuštaju svoje zatvorene prostorije i izlaze u grad zajedno sa svojim volonterima. Neka od mesta koje naši volonteri i korisnici posećuju su parkovi, prodavnice, sportski klubovi, omladinske organizacije, kulturna dešavanja, kafići, bioskopi i druga mesta gde osobe redovne populacije provode svoje vreme. Ovakav način rada ne samo što će pomoći našim korisnicima da brže usvoje veštine koje će povećati stepen njihove samostalnosti, nego će i osobe redovne populacije imati priliku da se upoznaju sa ovom populacijom i razbiju predrasude koje su trenutno vrlo snažne. Drugi deo projekta je pravljenje kratkog filma o osobama sa smetnjama u razvoju. Na ovom filmu rade studenti Fakulteta za menadžment, Odsek menadžment u medijima. Kroz ovaj kratki film, koji će biti puštan na lokalnim stanicama, pokušaćemo široj populaciji da dočaramo ko su osobe sa smetnjama u razvoju.
Rezultati samog Društva za pomoć MNRO
Tamara Paroški: Društvo ima 5 osnovnih programskih aktivnosti: "Dnevni boravak - prijatelji" (u dnevni boravak dolaze osobe sa smetnjama u razvoju koje su starije od 27 godina. Za ovu populaciju sve do pre nekoliko godina nisu postojali nikakvi sadržaji ni usluge. Tj. sa 27 godina bi završili školu Milan Petrović i posle toga bi ostajali zatvoreni u svojim porodicama do kraja života. Biblioteka igračaka "Cvrčkoteka" dva puta nedeljno organizuje aktivnosti za decu sa smetnjama u razvoju i decu bez smetnji. Ovo je inkluzivni projekat, gde deca imaju priliku da se druže sa svojim vršnjacima i koriste biblioteku igračaka. Ovu projektnu aktivnost vodi pedagog koja je honorarno angažovana u našem Društvu. Omladinski klub "Krilce" održava se tri puta nedeljno i otvoren je kako za decu, tako i za starije osobe sa invaliditetom, njihove roditelje i prijatelje koji žele da nam se pridruže. Ovde organizujemo radionice šivenja, tkanja, kuvanja, pravimo žurke, igramo karte, pravimo kreativne rukotvorine i sjajno se zabavljamo.
"Klub roditelja": Roditeljima je često potrebno da se sastanu, podele svoje brige, probleme, strahove ali i da se druže i ohrabruju jedni druge. Ova projektna aktivnost im pomaže da budu povezani, podržani i da po potrebi dobiju besplatnu uslugu psihologa koja im pomaže da što lakše prebrode probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju.
"Volonterski servis": Volonteri su veoma bitan deo naše organizacije. Oni su deo gotovo svakog projekta. Donose nove ideje, energiju, ljubav i posvećeni su misiji same organizacije jednako kao i ostali članovi. Često kažemo da su volonteri naš najvažniji resurs.
U okviru svih ovih programskih aktivnosti realizovano je ukupno 747 radionica, u kojima je učestvovalo 92 korisnika društva i 51 realizator radionica. Imali smo preko 70 različitih izleta i poseta kulturno-zabavnim događajima. Takođe smo učestvovali na raznim izložbama, izlagali štandove, bili na manifestacijama...
Postoji li neki uslov koji se mora ispuniti da bi neka osoba postala volonter u vašoj organizaciji?
Tamara Paroški: Dovoljno je da osoba bude motivisana, da ima dovoljno vremena da se posveti radu u ovoj organizaciji i da pokaže da nema predrasuda prema ovoj populaciji. Kod nas su u najvećoj meri angažovane volonterke zbog opšte feminizacije u svim sferama socijalnog rada, što ne znači da momci ne volontiraju. Štaviše, korisnici su prezadovoljni kada imaju momka volontera koji sa njima može da ode na utakmicu, priča o popravljanju automobila ili sportu. Svi volonteri imaju konstantnu podršku stalno angažovanog osoblja i u stalnom su kontaktu sa koordinatorima i supervizorima na projektu gde rade. Naši volonteri dobijaju besplatne obuke, a naše prostorije i resursi koje posedujemo su im svakako dostupni. Volonteri takođe imaju nadoknadu nekih osnovnih troškova kao što su troškovi komunikacije i prevoza i deo su timova koji pišu projekte, prave strategije, idu ne izlete…
.
Planovi organizacije u skorijoj budućnosti
Tamara Paroški: Nameravamo da nastavimo sa dosadašnjim radom ali ćemo se truditi da poboljšamo kvalitet rada, broj angažovanog osoblja, a težimo ka tome da nađemo nove prostorije koje će zadovoljiti potrebe naših korisnika. Jedna od važnijih stvari na kojoj ćemo u budućnosti raditi jesu obuke drugih organizacija u Vojvodini o koracima za pokretanje servisa personalne asistencije. Naša organizacija ima akreditovan program obuke razvoja personalne asistencije za osobe sa mentalnim invaliditetom. Naravno, u budućnosti se nadamo da ćemo zajedno sa ostalim organizacijama moći da razvijemo standarde rada sa ovom populacijom.
Miloš Novaković, Srpska književnost i jezik |
