HINDUIZAM
Većina hinduista obožava beskrajne predstave konačnog jedinstva (Brahman) kroz mnoštvo bogova i boginja, više od 300.000 njih. Ove raznovrsne manifestacije bogova i boginja ovaploćuju se u idolima, hramovima, guruima, rekama, životinjama itd. Hinduisti svoje mesto u ovom životu vide na osnovu dela počinjenih u prethodnom. Ako su se u prethodnom životu loše ponašali, mogu iskusiti izuzetne teškoće u ovom. Cilj hinduiste je da se oslobodi zakona karme, tj. da prekine ciklus reinkarnacija.
Postoje tri načina da se karma okonča:
- Biti s ljubavlju posvećen nekom od hinduističkih božanstava;
- Sazrevati u spoznaji kroz meditaciju usmerenu na Brahmana (jedinstvo), kako bi shvatio da životne okolnosti nisu stvarne, da je sopstvo iluzija a Brahman jedina stvarnost;
- Biti posvećen različitim verskim ceremonijama i obredima.
U hinduizmu, osoba ima slobodu da odabere kako će napredovati ka duhovnom savršenstvu. Hinduizam takođe ima i moguće objašnjenje za patnju i prisustvo zla u svetu. Patnja koju trpimo, bez obzira na to da li se radi o bolesti, gladovanju, prirodnoj katastrofi, posledica je zlih dela koja je osoba počinila, najčešće u prethodnom životu. Bitna je jedino duša koja će jednog dana biti oslobođena ciklusa ponovnog rađanja i dostići spokoj.
NEW AGE
Nju ejdž promoviše sopstveni razvoj božanske moći unutar svake osobe. Kada govori o Bogu, sledbenik Nju ejdža ne govori o transcendentnom, ličnom Bogu koji je stvorio svemir, već o višoj svesnosti unutar same osobe. U Nju ejdžu, čovek sebe posmatra kao Boga, kosmos, univerzum. Zapravo, sve što vidimo, čujemo, osećamo ili zamišljamo treba smatrati božanskim. Izuzetno eklektičnog karaktera, Nju ejdž se predstavlja kao zbir drevnih duhovnih tradicija. Priznaje mnogo božanstava kao i hinduizam. Zemlja se smatra izvorom svakovrsne duhovnosti i ona poseduje sopstvenu inteligenciju, emocije i božanstvo. Ali sopstvo nadilazi sve. Sopstvo je začetnik, upravitelj i Bog nad svime. Nema stvarnosti izvan onoga što sâma osoba određuje. Nju ejdž podučava širok spektar istočnjačkog misticizma i duhovnih, metafizičkih i psihičkih tehnika poput vežbi disanja, pojanja, dobovanja, meditacije, kako bi se razvila izmenjena svest i sopstvena božanstvenost. Šta god negativno iskusimo (neuspeh, tuga, ljutnja, sebičnost, bol) smatra se iluzijom. Pošto smatraju da su u potpunosti iznad sopstvenog života, ništa u vezi sa njim ne može biti pogrešno, negativno ili bolno. Na kraju, osoba se duhovno razvije do tog stepena da ne postoji objektivna, spoljašnja stvarnost. Tada, postavši bog, stvara sopstvenu realnost.
BUDIZAM
Budisti ne obožavaju nikakva božanstva ili Boga. Ljudi koji ne poznaju budizam najčešće misle kako budisti obožavaju Budu. Međutim, Buda (Siddhartha Gautama) nikada nije za sebe tvrdio da je božanskog porekla. Budisti smatraju kako je on postigao ono čemu i oni teže - duhovno prosvetljenje - i, sa njim, oslobođenje od neprekidnog ciklusa života i smrti. Većina budista smatra da se osoba rađa bezbroj puta, što nužno uključuje patnju. Budista se trudi da okonča ta ponovna rođenja. Budisti veruju da želje, averzije i varke izazivaju ta rođenja. Zbog toga je cilj vernika da očisti srce i oslobodi se svih težnji ka senzualnim željama i vezanosti za sebe i svoje potrebe. Budisti slede niz verskih principa i veoma posvećenu meditaciju. Kada meditiraju, to nije isto kao molitva ili usredsređenje na boga, već više vrsta samodiscipline. Praktikovanjem meditacije osoba može dostići Nirvanu – „sagorevanje“ plamena strasti. Budizam nudi nešto što je karakteristično za većinu svetskih religija: disciplinu, vrednosti i uputstva kako bi valjalo živeti.
ISLAM
Muslimani veruju da postoji jedan svemogući Bog, Allah (arapska reč za Boga), koji je beskrajno iznad svega i transcendentan u odnosu na ljudski rod. Alaha smatraju tvorcem svemira i izvorom svega, i dobrog i lošeg. Sve što se dešava je Alahova volja. On je moćan i strog sudija, koji će biti milostiv prema sledbenicima zavisno od njihovih dobrih dela i verskog posvećenja. Odnos muslimana s Alahom je odnos sluge sa gospodarom. Iako muslimani poštuju nekoliko proroka, Muhameda smatraju poslednjim a njegove reči i stil života autoritativnim za svakog muslimana. Da bi bio musliman, moraš ispunjavati pet verskih dužnosti:
- Recitovati veroispovedanje o Alahu i Muhamedu;
- Recitovati određene molitve na arapskom pet puta dnevno;
- Pomagati onima kojima je potrebna pomoć;
- Postiti jednog meseca u toku svake godine, i uzdržavati se od hrane, pića, seksa i pušenja od izlaska do zalaska sunca;
- Jednom u životu ići na hodočašće do hrama u Meki.
Prilikom smrti – zavisno od toga koliko je bio predan ovim dužnostima – musliman se nada da će ući u Raj, koji je mesto čulnih uživanja. U suprotnom, provodi večnu kaznu u paklu. Islam mnogima ispunjava očekivanja po pitanju religije i božanstva. On podučava kako postoji jedan uzvišeni Bog koji se obožava dobrim delima i disciplinovanim ispunjavanjem verskih obreda. Nakon smrti osoba je nagrađena ili kažnjena u skladu sa verskom posvećenošću.
ISUS HRIST
Hrišćani veruju u Boga punog ljubavi koji se otkrio i koga je moguće lično upoznati u ovom životu. Sa Isusom Hristom, fokus nije na verskim ritualima ili činjenju dobrih dela, već na uživanju odnosa sa Bogom i boljem upoznavanju njega. Hrišćanin doživljava radost i smisao života kroz veru u sâmog Isusa Hrista, ne samo u njegova učenja. Za vreme života na zemlji, Isus nije o sebi govorio kao o proroku koji ukazuje na Boga ili učitelju prosvetljenja. Umesto toga, govorio je o sebi kao o Bogu u ljudskom obliku. Izvodio je čuda, opraštao ljudima grehe i govorio da će svako ko veruje u njega imati večni život. Davao je izjave poput: „Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami nego će imati videlo života.“ Hrišćani Bibliju smatraju Božjom porukom napisanom ljudskom rodu. Pored toga što je istorijski zapis o Isusovom životu i čudima, ona nam otkriva božju ličnost, ljubav i istinu i način na koji čovek može imati odnos sa njim.
U kakvim god okolnostima da se hrišćanin nađe u svom životu, uvek se može okrenuti mudrom i moćnom Bogu koji ga istinski voli. Hrišćani veruju da Bog uslišuje molitve i da život dobija smisao kada se živi tako da se Bog proslavlja.
IMA LI RAZLIKE?
Posmatrajući ove glavne sisteme verovanja i njihova gledišta po pitanju Boga, nailazimo na zadivljujuću raznovrsnost:
- Hinduisti veruju u 300,000 bogova;
- Budisti tvrde da božanstva nema;
- Pristalice pokreta Novog doba tvrde kako su sâmi Bog;
- Muslimani veruju u moćnog ali udaljenog Boga;
- A hrišćani u pristupačnog Boga ljubavi.
Da li sve religije zapravo obožavaju istog Boga? Razmotrimo to. Nju ejdž podučava kako bi svi trebalo da se usredsrede na kosmičku svest, ali to bi od muslimana zahtevalo da se odreknu svog Boga, od hinduista da se odreknu mnoštva bogova a od budista da se slože kako bog ipak postoji. Glavne svetske religije (hinduizam, Nju ejdž, budizam, islam, hrišćanstvo) su, svaka za sebe, veoma jedinstvene. A od svih njih, samo jedna tvrdi da postoji Bog koji je ličnost i koji se može upoznati u ovom životu. Isus Hristos je govorio o Bogu koji sa nama stupa u odnos i ide uz nas kao utešitelj, savetnik i moćni Bog koji nas voli.
U hinduizmu čovek pokušava da se svojim snagama oslobodi karme. U Nju ejdžu se radi na sopstvenoj božanskoj prirodi. U budizmu imamo potragu pojedinca da se oslobodi želje. A u islamu čovek sledi verske zakone da bi posle smrti dospeo u raj. U Isusovom učenju otkriva nam se ličan odnos sa Bogom koji je ličnost – i to je odnos koji se prenosi u sledeći život.
MOŽE LI SE ČOVEK POVEZATI SA BOGOM U OVOM ŽIVOTU?
Odgovor je da. Ne samo da se možete povezati sa Bogom, već možete biti sigurni da vas Bog u potpunosti voli i prihvata.
Mnoge religije ostavljaju pojedinca na cedilu, da se sâm bori za duhovno savršenstvo. Buda, na primer, nikada nije tvrdio da je bezgrešan. I Muhamed je priznao da mu je potreban oproštaj. „Bez obzira koliko su možda bili mudri, nadareni, uticajni drugi proroci, gurui i učitelji, svejedno su imali svest da su nesavršeni kao i svi mi.“ Isus Hristos, međutim, nikada nije govorio o bilo kakvom ličnom grehu. Umesto toga, opraštao je grehe ljudima i želi da oprosti i nama. Svi smo mi svesni svojih mana, onih oblasti zbog kojih bi drugi mogli da nas posmatraju sa manje poštovanja, pa i onih koje ni sami ne želimo... Možda se radi o zavisnosti, lošem temperamentu, nečistoti, mrskim primedbama. Bog voli nas ali mrzi greh i rekao je kako je posledica greha naša odvojenost od poznavanja njega. Upravo zbog svoje ljubavi prema nama pružio nam je način da nam oprosti i da ga upoznamo. Isus, Sin Božji, Bog u ljudskom obliku, preuzeo je sav naš greh na sebe, patio na krstu i svojom voljom umro umesto nas. Biblija kaže: „Po tome poznajemo ljubav, da je položio svoj život za nas.“
Bog nam nudi potpuno oproštenje zato što je Hristos umro za nas. To znači oproštaj svih naših greha... prošlih, sadašnjih, budućih. Isus ih je sve platio. Bog koji je stvorio svemir voli nas i želi odnos sa nama. „Po tom se pokaza ljubav Božija k nama što Bog sina svoga jedinorodnoga posla na svet da živimo kroz njega.“ Kroz Hrista, Bog nam nudi stvarnu slobodu od greha i krivice. Ne ostavlja teret krivice na leđima pojedinca sa slabašnom nadom kako će sutra možda postati bolja osoba. U Isusu Hristu, Bog je pružio ruku čovečanstvu, nudeći nam način da ga upoznamo. „Jer Bogu tako omile svet da je i sina svog jedinorodnog dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.“
BOG ŽELI DA GA UPOZNAMO
Bog nas je stvorio kako bismo živeli u odnosu sa njim. Isus je rekao: „Ja sam hleb života: Koji meni dolazi neće ogladneti i koji mene veruje neće nikad ožedneti... i koji dolazi k meni neću ga isterati napolje.“ Isus je pozivao ljude ne samo da slede njegova učenja, već da slede njega. Rekao je: „Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me.“ Tvrdeći da jeste istina, Hristos nadilazi proroke i učitelje koji su prosto tvrdili da govore istinu.“
Isus je sebe predstavio kao ravnog Bogu i čak je i dao dokaz. Rekao je da će biti raspet na krstu i da će, tri dana nakon smrti, vaskrsnuti. Nije rekao da će se reinkarnirati kao neko u budućem životu. (Ko bi znao čak i da je bilo tako?) Rekao je da će se tri dana nakon pogreba pokazati živ onima koji su videli raspeće. Tog trećeg dana grob je pronađen prazan i mnogi su posvedočili kako su ga videli ponovo živog. A sad nam svima nudi večni život.
ODNOS IMA DVE STRANE
Mnoge religije se usredsređuju na duhovne napore pojedinca. Sa Isusom Hristom, radi se o dvosmernoj komunikaciji između vas i Boga. On nas poziva da mu priđemo. „Gospod je blizu svih koji ga prizivaju, svih koji ga prizivaju u istini.“ Možete razgovarati sa Bogom, on će vam odgovoriti na molitvu, dati veći mir i radost, voditi vas, pokazati ljubav, pružiti vođstvo i preobraziti život. Isus je rekao: „Ja dođoh da imaju život i izobilje.“ To ne znači da će život odjednom postati savršen i da će biti lišen problema. Ali znači da se usred života možete osloniti na Boga koji je voljan da bude uključen u vaš život i veran u svojoj ljubavi.
To nije posvećivanje metodi samopopravljanja poput Osmostruke staze ili Pet stubova, meditacije, dobrih dela ili čak Deset zapovesti. Ti metodi su naizgled jasni, dobro definisani, laki putevi do duhovnosti. Ali onda postaju tegobno stremljenje za savršenstvom a veza sa Bogom je još uvek na udaljenosti. Mi se ne nadamo u poštovanje zakona ili standarda, već u poznavanje Spasitelja koji nas u potpunosti prihvata zbog naše vere u njega i žrtvu koju je podneo. I nećemo zaslužiti svoje mesto na nebu verskim naporima ili dobrim delima. Raj je besplatni dar svima kada uspostave zajednicu sa Isusom Hristom. Želite li da vam u potpunosti bude oprošteno i da spoznate Božju ljubav prema vama?
STUPANJE U ODNOS SA BOGOM
Upravo sada možete uspostaviti zajednicu sa Bogom. Jednostavno ga iskreno zamolite za oproštaj greha i pozovite u svoj život. Isus je rekao: „Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime i on sa mnom. Želite li da zasnujete odnos sa Bogom koji vas je stvorio, koji vas duboko voli? Možete to učiniti odmah, ako je to želja vašeg srca: „Bože, molim te da mi oprostiš i pozivam te da uđeš u moje srce. Isuse, hvala ti što si umro za moje grehe. Hvala ti što si došao u moj život kao što si obećao da hoćeš.“
Biblija nam kaže da „koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime njegovo.“ Ako ste iskreno zamolili Boga da uđe u vaš život, upravo ste zasnovali lični odnos sa njim. Na neki način, to je kao da ste upravo upoznali Boga i on želi da vam pomogne da ga bolje upoznate, spoznate ljubav koju ima prema vama, da vas vodi s mudrošću kakve god da vas odluke očekuju. Biblijska knjiga pod nazivom „Evanđelje po Jovanu“ (skraćeno „Jovan“), odlično je mesto da naučite više o ličnom odnosu sa Bogom.
U svetskim religijama osoba ima odnos sa učenjima, idejama, putevima, obredima. Kroz Isusa, osoba može doživeti odnos sa moćnim Bogom punim ljubavi. Možete razgovarati sa njim i on će vas voditi kroz život. Neće vam samo ukazati na put ili filozofiju. On želi da ga upoznate, iskusite radost i imate poverenja u njegovu ljubav usred životnih izazova. „Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se deca Božija nazovemo i budemo.“
Merilin Adamson
|
