Engleska škola biznisa počela je sa radom 2000. godine u Beogradu kao obrazovni centar za profesionalne i specijalističke studije. Škola sarađuje sa renomiranim institucijama iz Velike Britanije – Edinburškom školom biznisa, Institutom za komercijalni menadžment i Kembridžom (u oblastima kompjuterskog i projekt menadžmenta). Studije u proseku traju dve godine i podeljene su na šest trimestara. Ispiti se polažu pismeno na engleskom jeziku u decembru, martu i junu a ocenjuju se u Velikoj Britaniji. Postdiplomske studije za zvanje MBA (Master poslovne administracije), broje sedam obaveznih i dva opciona predmeta a cena po predmetu je 1070 evra. Dodiplomske studije po programu ICM-a koštaju oko 1500 evra po trimestru a specijalistički Kembridž programi od 800 do 5000 evra u zavisnosti od broja predmeta. Diplome koje se dobijaju po završetku studija međunarodno su priznate i otvaraju vrata velikih marketinških i menadžerskih kuća.
Univerzitet iz Šefilda, preko Siti koledža iz Soluna, u Beogradu je pokrenuo postdiplomske studije i to MBA programe iz oblasti finansija, marketinga i menadžmenta. Ovi programi su ponuđeni samo onim svršenim diplomcima koji su već zaposleni. Program traje dve godine, nastava se odvija u prostorijama Britanskog saveta vikendom, a tri vikenda predavanja se održavaju u Grčkoj. Cena po godini kreće se oko 6000 evra.
Da se sve obrazovne aktivnosti ne odvijaju isključivo u prestonici, pokazuje Centar za studiranje eksternih programa iz Novog Sada. Ovaj Centar sarađuje sa Univerzitetom u Londonu pa se tako može upisati na neki od 19 njegovih fakulteta i steći diploma iz bankarstva, ekonomije, društvenih nauka, poljoprivrede, medicine, prava... Centar pruža nastavnu podršku (na engleskom jeziku) za studente osnovnih studija u sferi menadžmenta, finansija i bankarstva po programima Londonske škole ekonomije i političkih nauka kao i predavanja za MBA studije. Ispiti se polažu u maju i junu pri Britanskom savetu. Pored osnovnih, koje traju tri godine, postdiplomskih, u trajanju od jedne ili dve godine, postoje i studije za sticanje diplome iz jednog predmeta. One su namenjene onima koji žele da se profesionalno usavrše ili žele da savladaju određenu oblast a ne nameravaju da dalje nastave studije. Školarine su u proseku kao i na domaćim privatnim fakultetima a u nekim slučajevima čak i niže.
Pored svih ovih mogućnosti, mladima u Srbiji na raspolaganju je još jedan vid studiranja – na daljinu. Zahvaljujući internetu, danas je dobijanje diplome nekog priznatog svetskog univerziteta u velikoj meri olakšano. Potrebno vam je nešto novca, znanje stranog jezika i, naravno, dobra internet konekcija. Cene onlajn studiranja kreću se oko 1000 evra po godini. Komunikacija sa željenim fakultetom može da se ostvari i putem pošte ili i-mejla. Prednosti su u tome što student sam bira kad će započeti učenje, naručuje literaturu a ispite polaže u nekom od ovlašćenih centara. Kod nas se ovakva praksa neguje u Britanskom savetu (polažu se ispiti Univerziteta u Londonu) i Francuskom kulturnom centru, dok Italijanski institut za kulturu sarađuje sa dva fakulteta: Fakultet za Italijanski jezik i kulturu i Fakultet za primenjenu informatiku univerziteta u Urbinu. Oba fakulteta traju tri godine a za njih je potrebno dobro znanje italijanskog jezika.
Rezultat ovakvog, neki bi rekli "sajber" studiranja, jeste diploma (izdata napismeno), koja u realnom svetu pruža šansu za dobro zaposlenje i solidnu početnu platu.
Zbog sve većeg broja stranih škola, poznatih predavača i stručnih seminara na kraju se nameće zaključak da se bar u jednom segmentu približavamo prvoj svetskoj ligi, društvu zemalja sa pluralitetom obrazovnih ustanova i velikim procentom visokoobrazovanih. Dakle, svete, dobrodošao u Srbiju!
Dragana Antonijević, Pravni fakultet
|
