Doduše, na ovom fakultetu se događa i to da studenti koji ne uspeju da se nađu na listi onih koji se finansiraju iz budžeta, odlučuju da umesto samofinansirajućeg statusa uzmu status “studenta na daljinu”. Razlog za to je niža cena školarine, koja za studiranje na daljinu iznosi 62.000 dinara.
"Naš cilj je da takve studente stalno animiramo i obaveštavo o svemu što se dešava na fakultetu", ističe profesor Boričić. Na određenim Internet stranicama nalaze se prezentacije predavanja, primeri kolokvijuma koje studenti na tradicionalnoj nastavi polažu, obaveštenje na šta je potrebno da skrenu pažnju. Sa profesorima i asistentima mogu da komuniciraju preko Interneta, a organizovane su i konsultacije na fakultetu svake prve subote u mesecu. Osim tada, imaju obavezu dolaska na fakultet još samo u ispitnom roku, jer se za polaganje ispita zahteva fizička prisutnost. Profesor Boričić naglašava: "Koncept je osmišljen tako da su ovi studenti zaštićeni od bilo koje vrste (ne)svesnog drugačijeg tretmana u odnosu na studente sa tradicionalne nastave."
Naravno, kada polože potreban broj ispita da bi upisali sledeću godinu, mogu da se prebace na tradicionalne studije, što se masovno i dešava po rečima nekih studenata. Marina Stojanović (21) i Tijana Lalović (20), obe su silom prilika “studenti na daljinu”. Pošto su bile na listi samofinansirajućih studenata, odabrale su ovu jeftiniju varijantu. U početku je delovala primamljivo i nekako samo po sebi neobavezno, ali …”mnogo mi je lakše kada mogu odmah da se obratim profesoru za ono što mi nije jasno”, objašnjava Marina. “Pogotovo sada kada smo prihvatili Bolonjsku deklaraciju, mnogo je lakše biti redovan student i skupljati bodove”, dodaje Tijana.
Takođe, i na Fakultetu organizacionih nauka postoji studiranje na daljinu. Prvi put se prošle godine na ovaj program upisalo oko 60-tak studenata. Školarina za narednu godinu iznosiće 110.000 dinara. Dr Dragan Vasiljević, prodekan za nastavu, ističe da na ovom fakultetu rade na razvoju softvera, koji će podržavati i polaganje ispita preko Interneta. “To je budućnost studiranja”, smatra profesor Vasiljević.
Ipak je sve moguće
Baš u toj budućnosti “studenti će biti sve više deo internacionalnih timova iz različitih podneblja, pa je neophodno da nauče veštinu komuniciranja preko Interneta”, naglašava Olivera Lazarević, sekretar Fakulteta informacionih tehnologija. I na ovom fakultetu, osim tradicionalne nastave, postoji mogućnost studiranja preko Interneta, kroz FIT eLearning program. Zapravo, Fakultet informacionih tehnologija jedini je u našoj zemlji koji primenjuje sistem intereaktivnih studija preko Interneta u pravom smislu te reči. Na taj način ove studije postaju dostupne i studentima koji ne žive u Beogradu, rade, ili iz drugih razloga nisu u mogućnosti da dolaze na nastavu. Počevši od oktobra prošle godine, u toku je nastava koju “pohađaju” studenti iz svih krajeva zemlje, iz Republike Srpske, SAD i Češke. Školarina za studije na daljinu iznosi 1.500 EUR godišnje, a zvanje i diploma stečeni na ovom studijskom programu izjednačeni su sa onim na tradicionalnom. Na Fakultetu informacionih tehnologija kažu da im jedini ograničavajući faktor predstavlja obaveza polaganja završnog ispita u prostorijama fakulteta, kako to zakon o visokom obrazovanju nalaže.
Ovaj program koji su razvili stručnjaci Fakulteta radi na ORACLE eLearning aplikativnom sistemu, na IBM platformi koju čine multimedia, streaming i database serveri. Bez obzira na neophodan uloženi napor i veliku posvećenost široke ekipe koja se bavi produkcijom i integracijom svih tih multimedijskih sadržaja i interaktivnih vežbi, fakultet ne prestaje da odiše neopisivim entuzijazmom povodom studiranja preko Interneta.
Kako izgledaju obaveze studenta na daljinu na Fakultetu informacionih tehnologija? “Obaveze su po statutu izdefinisane. Prelazi se gradivo, vežbanja, kolokvijumi, seminarski radovi itd. Nakon toga postavljamo pitanja našim profesorima, mentorima i otklanjaju se nejasnoće. Konstantno smo u kontaktu preko neta, što na forumima, e-mailovima, tako i u vremenu za studentska pitanja. Sve u svemu - jako prijatna atmosfera za rad uz, naravno, izuzetno kvalitetni radni kadar, koji nas okružuje. Moram napomenuti da je saradnja profesora i studenata, kao i svih ljudi u administraciji, na izuzetnom i zavidnom nivou. Jako sam zadovoljan ovakvim načinom studiranja. Ovo mi omogućava malo više vremena za sebe i moje najdraže”, priča Tomislav Stamenovski (26), student ovog fakulteta.
Definitivno, ovakav vid studiranja čini studente svestranijim, sposobnijim za život, dopuštajući im da sami odrede tempo rada i raspored obaveza. “Prednost “online” studiranja je u tome što možeš da pratiš nastavu ma gde se nalazio i u bilo koje vreme. Zbog posla često putujem i imao sam priliku da nastavu pratim u nekoliko zemalja u vreme koje meni odgovara”, ističe Siniša Jerinić, student treće godine Fakulteta informacionih tehnologija. Jedino što smatra izvesnom otežavajućom situacijom jeste nepostojanje kvalitetne, brze Internet veze u Srbiji.
Takođe, ono što bismo mogli nazvati nedostatkom “online” studiranja jeste u izvesnom smislu sporiji kontakt sa profesorima u odnosu na studente na tradicionalnoj nastavi, koji odgovore na pitanja mogu da dobiju odmah. “Ipak, drugačije je kada imate nekog pored sebe da ga direktno pitate o postojećem problemu, nego kada o istome pišete profesoru. Tada dolazite u situaciju da problem ne možete čak ni objasniti, jer ga prosto ne shvatate”, objašnjava Milorad Zdravković, takođe student ovog fakulteta. Uz punu podršku svakoj ambiciji za studiranjem, Tamara Džamonja-Ignjatović, psiholog dodaje: “Međutim, negativna strana je u tome što se gubi kontakt među studentima i slabi razmena iskustava među njima kroz ovaj vid studiranja.”
Milica Petrović, FPN
|
