| Za razliku od skoro svih drugih britanskih univerziteta, Oksford se sastoji iz preko 25 koledža. Studenti do-diplomci upisuju neki od tih koledža, od kojih se svaki razlikuje po svojoj istoriji i profesorima, odnosno donovima (dons) kako smo ih najčešće oslovljavali. Na koledžu bismo se onda opredelili za neki od mnogobrojnih odseka, u mom slučaju za biologiju. Ipak, koledž je za nas predstavljao mnogo više od doma. Tamo nam je među akademskim kadrom bio određen i t tutor' kome je zadatak bio da nas mustra i intelektualno usmerava.
Verovatno je ovo teško zamisliti, ali na Oksfordu se predavanja kao nastavno sredstvo ne potenciraju previše. Ona su više dobre prilike da se otkrije šta misle i čime se bave vodeći naučnici na raznim akademskim poljima. Tu se može čuti i saznati za najnovije teze i rezultate istraživanja. Plašim se da priznam da je jedan od mojih najboljih prijatelja sa Oksforda koji se tbavio' istorijom tvrdio kako za tri godine studiranja nije prisustvovao na više od deset predavanja. Zato je, međutim, morao svake nedelje da priprema i piše radove, da ih nosi svom tutoru sa koledža, da mu ih čita, a zatim podnosi preispitivanje iznesenih teza, raspravlja o idejama u svom radu, zastupa njihovu opravdanost, brani slabosti, pre nego što se konačno otetura niz prastaro stepenište tutorove kancelarije u potrazi za šoljom jake kafe.
Kada je reč o ispitima, žao mi je što Srbiji moram da kažem istinu. Postoje samo dva ispitivanja za te tri godine. Najpre se na prvoj godini rade tzv. preliminarni ispiti koji su važni jer ukoliko ih ne položiš, letiš s fakulteta. Po završetku treće godine ostaju još samo završni ispiti. Ne postoji ponovno polaganje istog ispita! Ako nedovoljno učiš dobijaš ocenu .trećeg nivoa' koju poslodavci najčešće tumače tvojom preokupiranošću drugim interesova-njima ili preteranom lenjošću. Ako dobiješ ocenu prvog nivoa to je znak duboke akademske posvećenosti disciplinovanom radu, ili vanredne inteligencije, te možeš dobiti poziv da ostaneš među onim usnulim tornjevima.
Ista filozofija obrazovanja se širi na svaki aspekt života na Oksfordu. Najvažnija aktivnost u životu svakog oksfordskog studenta nema nikakve veze sa amfiteatrom ili radom s tutorom, već sa nečim sasvim drugim. Oksfordska unija je tamo verovatno najpoznatija institucija. Iz subote u subotu studenti vode debate, najčešće u prisustvu nekog gosta političara ili vodećeg naučnika u nekoj oblasti. Tamo se uči kako se ukrštaju koplja prilikom iznošenja argumenata i debatovanja. Tako su oprobavši se prvo na Oksfordu razvili veštine i mnogi od naših vodećih političara, često i premijeri. No, bilo je tu i drugih aktivnosti. Tu je i dramsko udruženje, kao i druga udruženja na koledžima na kojima su glumci i pisci pozorišnih komada ispekli zanat i isprobavali svoje ideje. Neki od naših najboljih satiričara oštrili su svoje umove i pera u pabo-vima i kafeima daleko od univerzitetskog amfiteatra. I naravno, tu se po mnogim crkvama različitih tradicija, uključujući i pravoslavnu ne-govao bogat duhovni život. Svakog vikenda su se sa slavnih propovedaonica mogle čuti propovedi i biblijski ekspozei čuvenih hrišćana.
Svakako, bilo je i mnoštvo sportskih aktivnosti. Svaki koledž je imao svoje timove, te su postojale jake lige. Ragbi je bio moj zimski sport, a leti sam samo pretrčavao livadu do našeg brodića-kuće na Temzi radi treninga u veslanju. Bio sam deo odlične veslačke osmorke. Jednom se desilo da smo uz večeru u velikom holu Hristove crkve dobili od pivare na poklon po kriglu Ginisa kako bi ojačali za godišnje odmeravanje snaga sa „suparničkim mestom", retko pominjanim po imenu – Kembridžom!
Robert Makarah |
