Umesto suvoparnog bubanja i radi lakšeg savladavanja gradiva, naročito ako je obimno, danas se sve više mladih odlučuje da pre upuštanja u ozbiljnu bitku sa učenjem, nauči da kreira mape ume.
ŠTA SU MAPE UMA?
Mape uma su set intelektualnih “alatki” uz pomoć kojih se mnogo informacija može staviti na samo jedan list papira. Moguće je čak i celu knjigu sumirati na takav način, olakšavajući sebi da se kasnije prisetimo glavnih stvari, bez velikih osvrtanja na detalje. U tome i jeste stvar, jer naš mozak voli da pamti ključne ideje i reči. Na taj način ne lutamo i ne gubimo vreme na nebitne detalje.
Mape uma sadrže elemente koji su zanimljivi i levoj i desnoj hemisferi mozga. Leva ili logička se bavi analizom, brojevima, linearnošću, rečima, logikom i listama. Desna ili kreativna polovina je zadužena za sintezu, prostorno poimanje, voli boje, ritam, imaginaciju i dnevno sanjarenje. Kada se podjednako koriste leva i desna hemisfera mozga, mozak može da radi mnogo bolje. Mape uma uključuju elemente koji drže pažnju i levoj i desnoj hemisferi mozga i uz pomoć mnogo boja, slika, asocijacija, vrlo brzo pamtimo informacije.
Mape uma se crtaju tako što se u sredinu postavlja ključni pojam. Ukoliko je centralna ideja predstavljena specifičnim crtežom, zanimljivim, koji sadrži asocijaciju na ključni pojam, naš mozak će sliku usvojiti za tili čas. Iz centralne slike se granaju ostale teme, koje mogu i dalje da se šire u sve manje važne pojmove. Mape uma se najčešće crtaju flomasterima, mada se mogu koristiti i bojice ili markeri. Važno je da srednji crtež sadrži bar tri boje, kako bi stvorio iluziju trodimenzionalnosti. Što više boja, to bolje, a isto važi i za crteže. Naš mozak voli slike i crteže i sve mu je zanimljivije, lepše i lakše za pamćenje ako sve vreme pravi slikovitu asocijaciju za dati pojam. Uz to, preporučuju se pozitivne asocijacije.
KO JE NJIHOV STVARALAC?
Tvorac “Mapa uma” je britanski naučnik Toni Buzan. Diplomirao je psihologiju 1964. godine na univerzitetu British Columbia, od kada se bavi pragmatičnim delatnostima iz oblasti psihologije, razvoja naših umnih i kreativnih sposobnosti. Buzan radi i kao savetnik u ministarstvima, kao i u mnogim multinacionalnim kompanijama širom sveta. Radeći sa decom koja su imala problema u razvoju, dosetio se da im pomogne upravo stvarajući mape uma. Buzan je autor 64 knjige iz oblasti intelektualnog razvoja, a kod nas su do sada objavljene: "Mape uma", "Brzo čitanje", "Savršeno pamćenje", “ Koristite obe hemisfere mozga”, “Sklad uma i tela”, “Horizonti inteligencija” i dve u kojima je Buzan koautor: "Moć dečijeg uma" i "Pouka iz umetnosti žongliranja". Za knjigu "Moć dečijeg uma" (koja sadrži mape uma za decu), koautor mu je bila 13-godišnja Lana Izrael, koja prema procenama nastavnog sistema u Velikoj Britaniji nije bila za pohađanje srednje škole. Posle završenog kursa mape uma, Lana je za samo godinu dana od najlošijeg, verovali ili ne, postala najbolji učenik u školi.
“BEOGRADSKI” TONI BUZAN
U Beogradu po njegovoj metodi već deceniju radi Edukativni centar za razvoj intelektualnih veština “Finesa”. Kako nam objašnjava direktor Branislav Maričić, u Centru se održavaju seminari: Briljantno učenje, Brzo čitanje, Savršeno pamćenje, Mape uma i Principi uspeha. Polaznici na svakom od ovih seminara, uče kako da razviju kreativno razmišljanje.
“Za razvoj celokupne ličnosti i uopšte rešavanje problema iz bilo koje životne sfere, važno je da čovek ima razvijeno kreativno i strategijsko razmišljanje”, objašnjava Maričić. “Mape uma su, kroz korišćenje obe strane mozga, prirodni stimulans za bolje organizovanje misli. Važno je što kroz njih čovek može lakše uočiti i gde greši, pa se kasnije može efikasnije korigovati, čime će u budućnosti delati uspešnije.”
Prema rečima Maričića, korisnici Centra su u najvećem broju studenti, zatim srednjoškolci, ali i poslovni ljudi. Da su rezultati njihovih seminara dobri, kazuju mnogi uzbuđeni polaznici, koji se javljaju posle položenih ispita, dobrih ocena i uspešnih poslovnih “zahvata”.
Naš sagovornik, inače licencirani internacionalni predavač i instruktor Programa razvoja intelektualnih sposobnosti Tonija Buzana, otkriva nam da će od školske godine 2009/2010. pokrenuti među profesorima srednjih škola program “Kreativna nastava, nastavnik-učenik-roditelj, tim koji pobeđuje”. (Program je akreditovan u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Ministarstva prosvete.)
“Osnovni cilj ovog projekta biće da svi učesnici tog ‘tima koji pobeđuje’ budu aktivni”, objašnjava Maričić. “Profesori su vrlo često nezadovoljni što ne učestvuju u kreiranju nastavnih planova i udžbenika. U stalnoj trci sa vremenom, često nemaju vremena da motivišu đake. Učenici su nezadovoljni takođe što ne učestvuju više u odabiru onoga što uče. Posledično, i roditelji su nesrećni zbog loših uspeha svoje dece i rada profesora.
Kako Maričić objašnjava, njegovi timovi imaće zadatak da obuče profesore da naprave kreativne timove đaka u kojima će jedan biti nešto poput vođe. Oni će jedni drugima predavati lekcije i poučavati, a to sve putem mapa uma. Tako će razvijati i kritičko mišljenje i biće veoma aktivni, istovremeno pospešujući i timski i takmičarski duh. Veruje se i da će odeljenje kao celina napredovati.
Program će se po srednjim školama u Srbiji sprovoditi najmanje godinu dana. Po završetku će se naći najbolja, kreativna rešenja lekcija iz skoro svih predmeta, posle čega će biti poslati kao predlozi Ministarstvu prosvete. Tako će gimnazijalci društvenog smera širom naše zemlje na isti, kreativni način učiti deklinacije iz latinskog, dok će “prirodnjacima” na mnogo zanimljiviji način biti predstavljene sile u fizici…
Kada učenici budu znali da crtaju mape uma, koje Maričić radije zove – mape učenja ili mape znanja, profesor će moći odmah da vidi da li su zaista razumeli ono o čemu su učili ili su samo bubali. Ako je đak uspeo da lekciju izrazi kroz pet, šest ključnih reči – ko, šta, gde, kada, kako i, eventualno, zašto – shvatio je smisao lekcije.
Stručnjaci veruju da ovakav način učenja umnogome može da razbije monotoniju prilikom sticanja znanja. Osim toga, učenici i studenti u Srbiji svedoci su vrlo često “serviranja informacija”, koje ponekad ne mogu ni da primene. Ovime će proces učenja postati znatno kreativniji, a neprospavane noći nad knjigama biće zamenjene bržim i efikasnijim učenjem korišćenjem zanimljivih mapa uma.
Milica Petrović |
