O LEPOTI

lepoRalf Vado Emerson
Iako putujemo svetom u potrazi za lepotom, moramo je nositi sa sobom, inače je nećemo naći.


Monika Beluči
Poznajem mnogo lepih ljudi koji vode grozne živote. Nije im dobro u sopstvenoj koži. Nije bitno kako izgledaš, već kako se osećaš.

Pjer August Renoar
Bol prolazi, ali ne i lepota.


Elizabet Kubler-Ros
 Ljudi su nalik na vitraže - prava lepota se vidi tek kada unutra ima svetla.


Margaret Vulf Hangerford
 Lepota je u oku posmatrača.


Elenor Ruzvelt

Budućnost pripada onima koji veruju u lepotu svojih snova.


Džin Anuil

Lepota je jedna od retkih stvari koja nas ne navodi da sumnjamo u Boga.


Anonimni autor
Neki ljudi utkaju samo metalnu žicu u naše živote, a neki zlatne niti. I jedni i drugi doprinose da tkanje postane lepo i jedinstveno.


Blez Paskal
Lepe reči ne koštaju mnogo. One nikada ne ostavljaju plihove na jeziku ni usnama.


Elenor Ruzvelt

Lepi madi ljudi su slučajnost prirode. Lepi stari ljudi su umetnička dela.


Rabindrat Tagore

Otkidanjem latica cveta, ne dobijamo njegovu lepotu.


Frank Kafka

Mladost je srećna jer je u stanju da vidi lepotu. Svako ko je u stanju da vidi lepotu, nikada ne stari.


Mikelanđelo
Čiji je duh toliko prazan i slep da ne vidi da je stopalo lepše od cipele i koža od odela koje je na njoj?

LEPOTA STUDIRANJA

studiranjeReći ćete: "Kakva oksimoronska tvrdnja u naslovu!". Već vidim sve vas koji u ovaj naslov bledo zurite u čitaonici, dok pravite mikro pauzu u spremanju ispita. "Lepota čega?! Ma hajde..." Razumem vas u potpunosti, zato pozdravljam vašu odluku da preskočite ovaj tekst. Ako ste uopšte stigli sa čitanjem do ovog reda, predlažem vam da ipak sačuvate VOX, pa da pročitate ovaj tekst kada vam naslov ne bude zvučao toliko ap­surdno. Dakle, pozdravljam vas po drugi put, obraćajući se svima vama koji ste ispit ostavili iza sebe, ma kakav da je njegov ishod, i vama koji ste u startu odlučili da tekst pročitate do kraja. Jeste li se ikad pitali šta biste stavili na spisak THE BEST OF studiranja? Čega ćemo se najviše sećati kada stu­dije prođu? Za većinu vas, odgovor je jasan: žurke, izlasci, provod... Petak, subota, ma bilo koji dan tokom nede-lje... Znate ono: izlazak tokom nedelje, povratak u 4h ujutru, buđenje u 6h, velika šolja kafe, podsetnik na stolu u vidu papira na kom ste sinoć napisali nešto tipa: "Danas je četvrtak, treba da ideš na predavanja koja počinju u 7:30h, ormar je levo, vrata su pod uglom od 90 stepeni u smeru kazalj­ke na satu." Ni taj smer vam nije baš najjasniji, ali ipak uspevate da neka­ko izađete iz stana... Kada najzad us-pete da dođete sebi, sećanje na provod
uliva vam pozitivnu energiju. Stižete na predavanja puni dogodovština... Tačno je da ste malo dekoncentrisani na predavanjima ali, ljudi, još uvek ne snosimo preveliku odgovornost zbog toga. Još uvek nam je, bar ponekad, čak i to dozvoljeno!

Zatim, visoki redni broj dva bez sumnje, drži - dan posle položenog ispita. Taj osećaj je teško uporediv sa bilo kojim drugim! Osećaj da smo uradili "nešto veliko" i da sada imamo pravo da, bez grize savesti, tražimo od roditelja neki "poklončić", da ludujemo do zore, ne ulazimo u stan i si.

Da bi studiranje bilo zaista "lepo" valjalo bi zaraditi i nešto džeparca. Uz "stipendiranje" od strane roditelja, to čak može biti baš zabavno. Kada zavr­šimo fakultet kočiće nas titula u obav­ljanju poslova koji nam se sada nude preko studentske zadruge. Tada ćemo se s punim pravom pitati: "Zar sam se ja školovao toliko godina da bih radio fizičke poslove, sređivao stanove, delio flajere i si.?" Sada nas još uvek famozna diploma ne koči da eksperimentišemo i prikupljamo životna iskustva, menjajući uloge i posmatraiuci svet iz najrazličitijih uglova. Uostalom, lako je sada čitav dan provesti van kuće, jesti "brzu hranu" i baviti se ostvarivanjem samo svojih ambicija. Još uvek nas niko ne čeka da dođemo kud da mu spremi­mo ručak i pomognemo oko domaćeg zadatka.

Sledeći na rang listi ie nekima od nas je i humanitarni rad u okviru ra­zličitih studentskih organizacija. Ko je probao zna da će ceo život nositi uspomene na saznanje da smo nekom ulepšali trenutak Uostalom, šta je i sam život ako ne zbir nezaboranih tre­nutaka?

Na kraju rrmogima najhitnija stvar, po kojoj se fakultet ne razlikuje mnogo od osnovne i srednie škole - prijate­lji za ceo život Već vidim kako ćemo zasnivati kumstva, slaviti dečje rođen­dane, bodriti jedni druge za upis na magistarske ili doktorske studije, ići na letovanja, prebirati po uspomenama sa faksa, i tamo u dalekoj budućnosti, raspravljati o najboljem leku protiv zaboravljanja. Da lepotu ovog perioda nikako, daleko bilo, ne zaboravimo.

Irena čorđević, Medicinski fakultet

LEPOTICE MEKOG SRCA

lepota mekog srcaPoslovna žena, majka četvoro dece, modna ikona, posvećena cilju da svet postane bolje me-sto za žene i decu - jordanska kraljica Ranija zaista menja svet.

Ranija Al-Jasin rođena je u Kuvajtu. Zbog iračke okupacije 1990. godine bila je prisiljena da sa porodicom po-begne u Jordan. Pošto je diplomira­la na poslovnoj školi, zaposlila se u jednoj kompaniji i ubrzo je počela da napreduje. Kada je imala samo 22 go­dine, otišla je na svečanu večeru gde je upoznala jordanskog princa Abdulaha, koji je važio za jednog od najpoželjnijih neženja na svetu.. Š est meseci kasnije, on i Ranija su priredili kraljevsko venčanje. Iako je njihov život bio vezan za kraljevsku porodicu, Abdulah je želeo da i dalje bude vojni oficir.


Neposredno pred svoju smrt 1999. godine, jordanski kralj Husein zapa­njio je svoju zemlju objavivši da će ga naslediti sin Abdulah, a ne njegov brat. Tako je dvadesetdevetogodišnja Ranija postala najmlađa kraljica na svetu. Postala je poznata u ćelom svetu po svom radu na unapređivanju prava žena i poboljšanju uslova za njihovo školovanje. "Za mene je siromaštvo ženskog roda", tvrdi ona.

Ranija kaže da oseća poriv da po­maže ljudima. "Kada jednom osetiš da su drugi kao ti, onda im želiš isto što i sebi. Tako počneš da im pomažeš." Kaže i da postoji direktna veza izme­đu poboljšanja uslova obrazovanja i suzbijanja siromaštva. "Obrazovanjem se može promeniti čitav jedan narod", objašnjava. "Jedna od naj­važnijih stvari koju možeš da učiniš za neku devojčicu jeste da joj pružiš moć putem obrazovanja. Kada je žena obrazovana, ona upravlja svojom platom, može da promeni svoj život, ima više izbora."

MEG RAJAN

Posle razvoda koji je propraćen u gotovo svim medijima, Meg Rajan je odlučila da se na neko vreme povuče iz filmske karijere.

Počela je da radi kao volonter za or­ganizaciju CARE koja razvojnim pro­gramima pokušava da ublaži posledice siromaštva. Nedavno je prešla 12,800 km do Indije da bi došla u Džehangirpuri, delhijsko predgrađe koje važi za jedno od najsiromašnijih na svetu.

Iako je Indija druga u svetu po broju ljudi zaraženih HlV-om, tamo ie zabranjeno da se govori o sidi. Meg se u Džehangirpuriju srela sa ženom koja se bori da ljudi budu što bolje informisani o toj bolesti. Jednom prilikom prisustvovala je sastanku ženske grupe koju je organizovao CARE.Žene u grupi diskutovale svemu što im se dešava u životu.

"Sve žene u selu otvoreno pričaju o sebi i svom životu, o deci, zdravstvenim problemima i kako mogu da dobiju potrebne lekove" kaže Meg.

Posle nekoliko sati vožnje po pusti­nji, Meg je otišla u drugo mesto gde je posetila jednu ženu i njenu šestočlanu porodicu. Ta žena radi u obližnjoj solani po deset, čak i dvanaest časova dnevno. Cela porodica zarađuje jedan i po dolar na dan. Š kola u koju idu deca je jama iskopana u zemlji. To je jedini način da se u pustinji zaštite od sunca i vrućine. Mnogi đaci pešače i po sat vre­mena do škole, ali loši uslovi ne uma­njuju njihovu želju za obrazovanjem. Meg je posetila i eksperimentalnu ško­lu koju vodi CARE. Osnovana je da bi ženska deca radnika u solani mogla da se izbore za bolji život. "Učimo da bi­smo postale kao neko od ovih dečaka," kaže jedna od učenica. "Nadamo se da će i druge devojčice početi da uče kao mi.Želimo da ih potaknemo na to." Meg kaže da je u ženskoj grupi imala jedan nezaboravni trenutak.Žena u crvenom sariju iznenada je ustala i po­čela da igra. Cela grupa je krenula da tapše u ritmu. "Bila je tako slobodna i neverovatno izražajna. Kada je skinula veo, videla sam lice koje je odražavalo težak život, ali je u isto vreme zračilo ljubavlju i zahvalnošću. Rekla je: 'Ja nemam ništa. Radim u polju svaki dan. Ipak, volim ovaj život. Pun je boja."' Meg je osetila da takva otvorenost dolazi od atmosfere slobode koja vla­da u grupi. "Ideja o ženskoj zajednici je zaista moćna," kaže ona.

"Kada su žene izolovane, one su razjedinjene i poražene. S druge strane, njihovo zajedništvo je jedna od najsnažnijih stvari na svetu."

SALMA HAJEK

Meksička glumica Salma Hajek podr­žava kampanju ONE, čiji je cilj da se i pojedinci priključe borbi protiv glo­balnih problema kao što su sida i veliko siromaštvo. Kampanja se bazira na uverenju da čak i jedna osoba može da pokrene promené u svetu. To je koalicija organizacija koje su u svojoj osnovi različite. Neke od njih su religijske, a neke se bave radom sa siromašnima. One potiču Amerikance da jedan po jedan podignu glas protiv globalnog problema siromaštva i side.

Sida i siromaštvo nisu samo pro­blem - to su epidemije nesagledivih razmera. Š irom sveta HIV-om se svaki dan inficira 14,000 ljudi, a 95 % njih su iz zemalja u razvoju. Više od 42 miliona ljudi ima sidu, od čega 74 % njih živi u podsaharskoj Africi. U zemljama trećeg sveta više od 1.2 milijarde ljudi živi ispod granice siromaštva, zarađujući manje od jednog dolara dnevno.

ONE je centralni deo internacio­nalne kampanje koja radi na ostvarivanju Milenijumskih ciljeva razvoja koje su postavile Ujedinjene nacije. Ti ciljevi se odnose na rešavanje nekih hroničnih problema u svetu čije su razmere zaista veliki. ONE predlaže da se jedan dodatni procenat budžeta SAD-a izdvaja za podmirenje osnovnih potreba najsiromašnijih zemalja, a to su dopremanje vode za piće i hrane, i ulaganje u zdravstvo i obrazovanje. Uz materijalnu i finansijsku pomoć nova generacija bi mogla da bude transformisana i osposobljena da stvara sebi bolju budućnost.

ANčELINA DŠ½OLI

Iako je do sada igrala u brojnim filmo­vima, Anđelina Džoli nikada ne zabo­ravlja svoju ulogu brižnog građanina sveta. Njena posvećenost glumačkom pozivu, koja joj je donela Oskara za ulogu u filmu "Neprilagođena" (1999. god.), u istoj meri je izražena i u njenom radu za UNHCR, čiji je ambasador dobre volje. UNHCR trenutno pomaže 20 miliona izbeglica u približÂ­no 120 zemalja.

Džolijeva je počela da sarađuje sa UNHCR-om 2001. godine prilikom posete Sijera Leoneu, maloj zapadnoa-fričkoj državi koja je bila uništena višegodišnjim građanskim ratom. Susret sa izbeglicama i problemima sa kojima se suočavaju promenio joj je život. Odlučila je da iskoristi svoju slavu kako bi im pomogla. Te iste godine bila je imenovana za ambasadora dobre volje. Posetila je područja na kojima deluje UNHCR na Balkanu, u Namibiji, Tanzaniji, Keniji, Kambodži, Tajlandu, Pakistanu i Ekvadoru. Tokom jedne od tih poseta, napisala je: "Kada odeš na takva mesta, shvatiš šta je zapravo život i kroz šta sve ljudi prolaze. Ti ljudi su moji heroji."

Dok je vodila televizijsku emisiju "Š ta se dešava?", koja se bavila proble­mima dece, povod su joj bila deca iz tanzanijskog izbegličkog kampa Lugufu. Tragične životne priče mališana u emisiji bile su bliske Džolijevoj. Ona je srela na hiljade ljudi i dece koji su bili prisiljeni da beže iz svojih kuća i da se bore za preživljavanje.
Kao ambasador dobre volje, Džo­lijeva koristi svoj status superzvezde da bi punila naslovne strane vestima o izbeglicama i lošim uslovima u kojima žive. Pokrenula je i časopis koji prati njene posete ugroženim područjima, da bi na taj način još bolje predstavila javnosti ovaj problem. Možete da ga na­đete na http://www.usaforunhcr.org.

HALI  BERI

Oskarovka Hali Beri pridružila se EIF-u (Fondacija industrije zabave) i Novo Nordisku (vodeći proizvođač dijabetičke opreme i lekova u svetu) i tako postala prva zvezda ambasador kampanje Diabetes Aware, otkrivajući ča ie jedna od 18 miliona Amerikanaca koji boluju od ove bolesti.

Hali Beri rođena je 1966. u Klivlendu. u braku crnca i belkinje. Teški po­čeci nisu je sprečili da u svemu čime se bavila postigne najbolje rezultate, jedno vreme studira žurnalistiku koju napušta zbog manekenske i glumačÂ­ke karijere. Prvi značajniji angažman dobila je 1989. godine u seriji "Š½ive lutke". Tu stiče reputaciju ambiciozne, nepokolebljive glumice koja voli da se uživljava u ulogu i kada nije pred kamerama. Probija se u svet filma igrajući u "Groznici džungle", filmu Spajka Lija iz 1991. godine. Od tada je njena karijera u stalnom usponu.

Za dijabetes je saznala kada je na snimanju TV serije "Š½ive lutke" pala u komu. Danas radi na informisanju američke javnosti o dijabetesu, a naročito onih sa nedijagnostikovanom bolešću kojih, kako se smatra, ima oko 5 miliona. Kampanja Diabetes Aware ukazuje na važnost otkrivanja, redov­nog praćenja i odgovarajućeg lečenja ove progresivne bolesti.

NATALI GRANT


Natali Grant je popularna pevačica hri-šćanske muzike, a njena posebna briga su deca u veoma komercijalnoj seks industriji. Činjenica da odrasli mogu da zlostavljaju nedužne mališane po­krenula je Grantovu da se usredsredi na ovaj problem. "Deca se ne odlučuju na prostituciju, nisu dovoljno odrasla za to. Pa neki od njih jedva umeju da napisu svoje ime! Zlostavljanje dece je nešto najodvratnije što postoji u ljud­skom rodu."

Otkada je postala svesna ovog problema, njen život se promenio. "Svakog dana se iznenadim kako mi Bog pomaže u tom radu," kaže. "Mi­slila sam da će moj život biti bavljenje muzikom, ali muzika je sada sredstvo da ohrabrim ljude iz crkve da izađu iz svoja četiri zida i urade ono čemu nas je Isus učio: da volimo svog bližnjeg kao same sebe."

Grantova je otišla u indijski grad Bombaj da bi ispitala situaciju. Bila je pogođena kada je na ulici ugledala devojčicu u kavezu, koja je služila kao reklama za dečiju prostituciju.
Posle tog iskustva, pokrenula je fon­daciju HOME. Natali govori o tome: "Imam potpuni uvid u to gde odlazi novac iz fondacije. Ove godine sva sredstva idu organizaciji Teen Challenge u Bombaju, kao i za izgradnju medicinskog centra u selu Ašagram."

Bombajski Teen Challenge pomaže ženama i deci koji su žrtve trgovine ljudima. U četvrti crvenih fenjera ima­ju svoj prostor gde deci u prostituciji pružaju hranu, smeštaj i edukativnu podršku. Medicinski centar "Selo Ašagram" nalaziće se na dva sata od Bombaja i u njemu će biti zbrinuta deca koja su se bavila prostitucijom. Potreba za ovakvim centrom je velika jer 85 % prostitutki i žrtava trafikinga izbavljenih od ulice nosi virus side.
Onima koji su zabrinuti zbog dečije prostitucije, Grantova poručuje da se mole. "Molitva je besplatna, a i možete da se molite kad god vam to odgovara. Čvrsto sam ubeđena da molitva može da promeni situaciju. Ne mogu to da objasnim, ali videla sam da deluje u mom životu. Ja nisam heroj iz prvih redova, ali činim sve što mogu da bih ukazala na ovaj problem. Ljudima koji rade sa prostitutkama i decom potrebna je molitva. Oni ulažu svoje živote u te ljude."

Grantova verovatno nikada neće videti kraj dečije prostitucije, ali će sigurno doživeti da su se neki životi promene posredstvom njene fondacije i organizacija kao što je Teen Challenge u Bombaju. Grantova je optimista u pogledu pomoći koju može da pruži: "Š½elim da vidim stvari onako kako ih Bog vidi. On vidi pojedinca, a ne okean ljudi. Ako može da se spasi samo jedan život, onda je vredelo truda."

LA VITA E BELLA?

zivot je lepŠ½ivot je lep- iako nije ispunjen samo lepim stvarima. Važno je biti svestan toga da sami krojimo svoj život. Ako bi bio ispunjen samo lepim i prijatnim, bio bi dosadan i, ako mene pitatate, nesnošljiv. Upravo sklad između uspona i padova čini život kvalitetnim i vrednim življenja.
Goran Tomin,
Fakultet humanističkih nauka

Š½ivot je lep jer uvek iznenađuje. Bilo prijatno ili neprijatno.
Darjan Kubik,
Filološki fakultet

Š½ivot je lep zbog raznolikosti ljudi i prostora koji nas okružuju, a koje znamo ili koje nećemo nikada upoznati. Dok god je nada sa mnom da cu upoznati veći broj ljudi i udaljenih prostora, u meni kuca srce puno radosti za svaki novi sekund koji doživim i zahvaljujem se nešem Gospodu. Volim neograničenu mogućnost izbora koja mi daje moć da svaki novi sekund doživim kako ja hoću , bezobzira kako se ta promena dešava u meni ili van mene.Život je lep ne zato što on mora biti,već zato što ga ja tako doživljavam i time se ponosim. Dobro raspoloženje je zarazno, i ja zelim da to bude jedina zaraza koja hara svetom u kome živim i koja će, za razliku od drugih zaraza koje skraćuju, život produžiti.
Nenad Stanković,
Stomatološki fakultet

Da, jer svaki trenutak koji udahnemo i proživimo od nas stvara bolje ljude, bilo da je to lep događaj ili ne. Svaki trenutak je vredan, jer nas duhovno ispunjava i ako ga na pravi način iskoristimo, oni ružni događaji i materijalne stvari postaju zanemarljivi i sitni.
Mina Kalinović,
Filozofski fakultet

Ne mogu život tako okarakterisati. Moj odgovor bi bio... Ne znam, pošto postoje razni aspekti koje ne možemo svesti na tako striktne odgovore DA ili NE.
Dušanić Dunja,
Filološki fakultet- književnost

DA, život je lep jer imam porodicu i prijatelje koje volim i koji mi to uzvraćaju.
 Milovanović Milorad,
Filozofski fakultet

Da, zbog ljubavi, slobode, lepih predela i divnih ljudi koje upoznajemo u životu.
Matović Jana,
Filološki fakultet-italijanski jezik

Da, lep je. Zato što nam pruža, neopisive trenutke sreće i radosti koji zamenjuju sve ono ružno i čine da to isto zaboravimo.
Kalinović Ana,
Poslovna škola Megatrenda

Š½ivot sam po sebi ume da bude izuzetno lep, ali isto tako i užasno ružan... Ali upravo ta kombinacija lepog i ružnoga činiŽIVOTOM-onim što nije ni bajka ni film. "Lepota je u oku posmatrača", kažu i ja čvrsto verujem u to. Lepota života je u umeću življenja i uživanja, sposobnosti prepoznavanja i kreiranja lepih životnih trenutaka. Svima koji još uvek nisu shvatili da lepota življenja zavisi najviše od njih samih, preporučujem da odgledaju film "Big fish", a onda se zapitaju: da li je uopšte bitno to što je život ružan, naporan i dosadan, ako mi naučimo da ga doživljavamo na pravi način?
Irena Jerković,
Fakultet političkih nauka

U utakmicama života nekad pobedim, nekad ne, nekad igram produžetke...ali uvek nastojim da se radujem novoj utakmici!Život je lep zbog dragih ljudi, zbog tuđih osmeha koji mame moj, zbog svega što me čini jačom, pa i zbog ružnog, jer bez toga ne bi bio život... Ma, lepo je živeti!
Ana Petrušić,
Fakultet političkih nauka

Š½ivot je lep uvek kada osetimo da je naše bitisanje potrebno nekome!
Mila Petrović,
Filološki fakultet


Život je lep jer ti pruža x šansi, x prilika da od "sebe napraviš nešto" a i šansu da se potrudiš da ljudima oko sebe uči­niš život što lepšim. Ima i negativnih stvari koje su njegov sastavni deo, ali ne može uvek da bude onako kako smo planirali. Bilo bi dosadno kad bi sve išlo kao podmazano.
Pero Ćukanović, Tehnološko-metalurški fakultet
 
Svaki put kada iskušava granice naše izdržljivosti i svaki put kada nas izne­nadi nečim lepim, život u nama budi čudesnu energiju i tako daje osećaj pripadnosti jednom ogromnom organiz­mu, nepojmljivo većem od nas samih, čije srce kuca u ritmu naših odluka i čija krv struji u smeru naših stremlje­nja, i koji bi bez bilo koga od nas bio neki drugi, a ne ovaj naš, jedinstveni i neponovljivi.
Selena Starčević,
Arhitektonski fakultet

Ako život svedemo na puko zadovo­ljavanje potreba, onda može biti lep ako imamo sreće da smo se rodili u vreme i na mestu koji bi nam takav život omogućili. Ako od života tražimo više, malo ih je koji to nađu ili su samo imali sreću u nesreći....
Dušica Stefanović,
Filozofski fakultet

Da, ako znaš da ga živiš na pravi način.
Miljana Stričević,
Filozofski fakultet

DA!! Ziveti znači nadati se, voleti, diviti se, činiti dobra dela! Po meni je u tome njegova lepota.
Miloš Nestorović,
Ekonomski fakultet

DA! Zato što postoje muzika i prija­telji, prelepa mesta za videti i ljudi za upoznati, zato što se svakog dana nešto novo lepo desi!!! Zato što je život tako namešten da na kraju uvek ispadne sve lepo...
Jasna Josić,
FON

Da. Zato što mogu da pevam i kada mi se plače.
Pavlović Milan,
Stomatološki fakultet

DA! Možda mi je sve OK jer se ne opterećujem stvarima.
Milan Radošević,
ETF

DA! Uskoro se ženim.
Vladimir Tubin,
Stomatološki fakultet

Meni je lep jer sam vedrog duha, a to ću pokušati da prenesem i na ljude sa kojim ću raditi.
Jelena Paunović,
Psihologija

Ne. Nešto mi ne ide u poslednje vreme.
Marija Prokić,
Stomatološki fakultet

Da naravno! Kako glupo pitanje!
Milena Savović,
Poljoprivredni fakultet

Naravno da je lep zato što nudi toliko mnogo raznolikosti, a na nama je da prepoznamo i primetimo to da svaki momenat ima nešto lepo i dobro u sebi, i da uživamo u tome...
Kristina Ivšić,
Filozofski fakultet

DA! Baš ga volim"
Ivana Mihailović,
Filozofski fakultet

Da, umjesto komentara stavite sliku mojih novih patika.
Drago Kazić,
Viša računarska škola

Š½ivot je lep, zato što je nepredvidiv... Svaki dan je posebna i neponovljiva priča i ti dani nam donose bezbroj različitih iznenađenja. Nekad radost, a nekad i tugu...
Život je najlepši onda kada smo svesni da smo ga ukrotili svojim ru­kama i kada hrabro prihvatamo sve izazove koje nam nosi. Ne treba čekati da nam se dese "velike stvari", već treba u svakodnevnim, sitnim čarima pro­naći smisao. Da bismo učinili sopstveni život harmoničnim, treba da izgradimo pozitivan stav prema njemu i da ve­rujemo u sebe i svoje snage. Jer život je lep!!!
Minela Rastoder,
Filološki fakultet

Š½IVOT JE LEP"


Jutros ustadoh oroniji nego ikad. Jutro je bilo vedro, a javilo se nekako stidljivo, kao da je svitalo satima, ne bi li oni vredni, kao ja, što duže uživali u još jednom sastanku sa Suncem. Pustio sam omiljenu pesmu na računaru i prostorijom se razleže ukus proleća. Nakon par koraka usudio skuvati sebi izvrsni čaj. Zatim sam pojeo svoj ukusni doručak, pročitao radosne vesti iz novena i krenuo na svoj topli fakultet, da studiram, s tim čto sam se prethodno našao sa svojom preslatkom devojkom. Usput smo razgledali ulice i vesele zgrade ovog sjajnog grada. Ljudi su prolazili radosni i zadovoljni svojim životima. Otišli smo u nadahnjujuću čitaonicu, gde smo satima uživali učeći zanimljivo gradivo iz tanušnih knjižica. I baš kad je bilo najzanimljivije, dodje vreme za odlazak u menzu na još jedan u nizu hranljivih obroka. Po povratku provedosmo još par sati intenzivnog učenja u čitaonici, a onda otidosmo u šetnju. Sunce se spremalo da zađe i prepusti nebo gospodinu Mesecu. Po uspešnom receptu svitanja, činilo se da se smrkavalo satima, dok se nebo razvlačilo milionima boja. A mi smo šetali samo radi šetnje, prošli kejom koji se kao sunđer natapao odblescima reke, na putu za centar, centar sveta, trg drveća i cveća. Usput smo pojeli kokice, nahranili ptice, preveli jednu staricu preko ulice i, kao i svakog dana, otišli u crkvu. Nakon toga dodasmo sebi za pravo da odemo u pozorište na sjajnu predstavu. Kao što možete predpostaviti, posle predstave smo svratili u restoranna jeftinu večeru, pa na pikado. Zatim smo još malo šetali. Na kraju, kao i svaki dobri dečko otpratih svoju mezimicu kući, poljubismo se i, naravno - "Vidimo se sutra"" Kada  sam stigao kući, nakon tuširanja, završih čitanje svoje omiljene knjige i utonuh u san, san snova" Sutradan, kada sam ustao, opet je bilo divno jutro I opet"


Život su sve one male stvari koje svakodnevno opažamo ili ne primetimo, sve što želimo da primetimo ili ne, svi oni mali ljudi, svaki mrav, svaka travka"Život je pogled. Ako stavite tamne naočare, velike su šanse da slika neće biti najsvetlija. Ako neprestano gledate u sunce, zaboleće vas oči. Ako zatvorite oči pred stvarima, nećete ih videti"


Lep život je izgleda privilegija onih koji takvog žele dag a vide, koji žele da primate lepotu svake zore i svitanja, svakog živog stvora, lepotu snova i mašte, lepotu vere"
Život je lep, zar ne?

Mirko Milivojević, Filozofski fakultet

LEPOTA DISCIPLINE

lepota disciplineAzija... istočni obod... četiri velika ostrva - Honšu, Kjusu, Hokaido i Š ikoku i mnoštvo malih... More. Svuda okolo. Š est venaca strmih planina, šezdeset aktivnih vulkana... Oko 127 miliona stanovnika! Da, to je Japan!

Ova carevina je druga ekonomska sila sveta a njeno blagostanje uveliko zavisi od uvoza sirovina. Nezaposlenost je svega 5%. Radna nedelja od 60 sati, a niske plate i velika lojalnost firmi? Kod nas - nema šanse! Ali upravo je to re­cept za uspeh jedne ekonomije. Primer Japana su sledile i ostale zemlje regiona tzv. azijski tigrovi (Indonezija, Malezija, Koreja, Tajvan, Singapur, Filipini), a rezultat je nezapamćeni ekonomski boom. Ono što je interesantno je to da su nosioci razvoja u ovim državama bili etnički Kinezi (onda bolje da se ne žalimo što ih ima u tolikom broju i kod nas, možda se i mi izvučemo!). Kao primer ovog boom-a poslužiće podatak da Tajvan danas proizvodi oko 30 % svih laptopova, oko 50 % svih tastatu­ra, monitora i skenera u svet

U čemu je tajna ovog regiona koga priroda nije mazila već mu je često sla­la monsune, zemljotrese, cunamije? Tajne nema! Ovi ljudi poseduju neverovatan radni i antikorupcijski etos praćen velikom ličnom odgovornošću i obrazovanjem. Ali Japanu nisu oduvek cvetale ruže: godine 1945. završen je Drugi svetski rat i to bacanjem dve atomske bombe na japanske gradove. Zemlja je ruinirana, gradovi skoro porušeni a narod ozračen, osramoćen, gladan. Američka okupacija bila je veliko poniženje ali je ona, igrom slučaja, podstakla privredni razvoj. Za samo nekoliko decenija, tačnije već krajem 80-tih, Japan staje rame uz rame sa najvećom svetskom silom, a tu i ostaje. Kapital Tokijske berze se izjednačava sa kapitalom Njujorške! Za ovo je zaslužna ISKLJUČIVO marljivost tamošnjih ljudi, koja je nama, često, teško razumljiva.

Neki ovakav uspeh smatraju čudom. Međutim, reč je o svakodnevnom napor­nom radu i požrtvovanju. Jedan male­zijski državnik je izjavio: "Mi ne volimo reč čudo. Ona je preterana, arogantna. Uspeh nam se desio zbog društva, zdravlja, obrazovanja i kulture." Takav stav nam može pomoći da bolje shvatimo činjenicu da ništa nije prepušteno pukom slučaju. Malo toga može se desiti nepredviđeno u životu jednog Japanca. Tačno se zna vreme za sve. Nama možda deluje robotizovano njihovo ponašanje, ali mi ne vidimo šta se krije ispod bezizražajnog lica. Možda je iznenađujuć podatak (ali je istinit) da mnogi japanski biznismeni moraju da pohađaju kurs osmehivanja. To ne znači da oni nemaju emocije. Oni samo drugačije misle, žive, rade i vole. Fascinantna je njihova posvećenost i doslednost koja ide, često, do granica izdržljivosti.

Japanci i sada kada su na vrhu, ne are. Nikad ne staju i uvek su u po­trazi za inovacijama. Zato i jesu uspešni.

Nije začuđujuća pojava ad (akcionarsko iraštvo) koncepta, koji su neki državnici počeli da koriste kao termin, primetivši način poslovanja država u jugoistočnoj Aziji. Naime, on predstavlja analogiju sa funkcionisanjem neke firme, a sinonim je za dobru organizaciju, saradnju profesionalnost na svim nivoima, kao za timski rad. Sem toga ne smemo zaboraviti i vrlo jak nacionalistički podstrek! Vrlo živo sećanje na secesiju, kolonizaciju i građanske sukobe neraskidivo je ujedinilo ovaj marljiv narod.

Celokupna privreda Japana počiva na malim i srednjim preduzećima. Stalno podsticanje preduzetništva i usmerava-nje njegovog daljeg razvijanja mnogo govori o bliskoj saradnji između vlade i naroda.
Mudri, istrajni, disciplinovani, promišljeni... Neko je jednom u šali rekao da u drugim zemljama problemi nastaju zbog velike potrošnje, a da bi u Japanu mogli nastati zbog prevelike štednje! Verujte, ovo nije daleko od istine. Prosečan Japanac dobro promisli kako će potrošiti svoj novac. Morate priznati, nakon napornog i savesnog rada ima i pravo, zar ne?!

Iako je čuveni sociolog Maks Veber tvrdio da je konfučijanstvo nespojivo sa kapitalizmom, tradicija i želja za uspehom jednog naroda stvorile su sasvim novu, nenadanu kovanicu konfučijanski kapitalizam, koji bi se mogao objasniti kao savršeni spoj naizgled nespojivog, naime kao spoj istoka i zapada! Kako bi se on samo iznenadio da može to da vidi!

Bez obzira da li živite na istoku ili za­padu, da li vas motiviše želja za uspehom ili gladan stomak, ipak treba odati poštovanje ovoj našoj sabraći sa jugoistočnog dela planete Zemlje!

Ana Pavlović, Fakultet političkih nauka