ISTINA O LUSI

istina o LusiUkoliko vam se pruža prilika da studirate u inostranstvu, ni malo nije lako odlučiti se koja bi to zemlja bila. Međutim, dragi moji, jedno je sigurno − Rusija je zemlja velikih mogućnosti i može vam pružiti bezbroj načina da ostvarite svoje ciljeve!
Zar se može poželeti nešto bolje i inspirativnije nego studiranje u zemlji koja je dala, malo je reći, velike umove poput Puškina, Turgenjeva, Dostojevskog, Tolstoja, Čehova, Gorkog" i još mnogo značajnih, neprevaziđenih stvaralaca koji su uveliko doprineli proširivanju ljudske svesti, razvoju duhovnih vrednosti koje se u svetu, pa čak na veliku žalost i u Rusiji, polako potiskuju u drugi plan.Prostranstvo i veličina jedne zemlje poput Rusije teraju na surovu borbu, bude i ne

Preko pedeset godina u svim školama na svetu propoveda se teorija evolucije. Ova teorija je vekovima šaptana na uvo pojedincima ali nikada nije uspela da se probije u širu javnost jer je niko nikada nije uzimao za ozbiljno. Ni sam Darvin nije bio naročito ubeđen u svoje hipoteze. Ipak, postojali su njegovi savremenici koji su odmah prihvatili sve njegove tvrdnje, kao da su celog života čekali da se upravo to dogodi. Jedan od njih bio je tvorac komunizma - Karl Marks, koji je svoje oduševljenje iskazao poslavši Darvinu primerak svoje knjige "Das Kapital" sa ličnom posvetom. Drugi je bio Adolf Hitler koji je u teoriji evolucije pronašao intelektualno opravdanje za primenu eugenike i masovno ubistvo miliona ljudi.

KO JE ONA


Lusi je naziv najpoznatijeg fosila vrste Australopitekus afarensis, prelazne forme između čoveka i majmuna. Pronađen je 1974. godine i predstavlja jedan od najkompletnijih fosila jer je očuvano čak 40% skeleta. Većina drugih fosila sastoji se od neuporedivo manjeg dela skeleta, često samo od jedne ili svega nekoliko kostiju.
Gotovo sve što je sada već opšte poznato o ovom fosilu, nije tačno. Pre svega, Lusi uopšte nije bila ženskog roda, kako se na osnovu imena može pretpostaviti, već je u pitanju mužjak. Kao drugo, uopšte se ne radi o prelaznoj formi, što potvrđuje i sam naziv ove vrste - Australopitekus ("australo" = južni; "pitekus" = majmun). Nekada i sami evolucionisti priznaju nezavidan položaj u kome se nalaze. Poznati genetičar sa Harvard univerziteta Richard Lewontin u svojoj knjizi Human Diversity kaže: "Uprkos uzbudljivim i optimističnim tvrdnjama nekih paleontologa, ni jedna hominid vrsta ne može se postaviti kao naš direktan predak." Da bi zaista znali šta je istina a šta ne, najbolje je da pogledamo ovaj fosil i sami prosudimo o tome. Na slici možemo da vidimo rekonstrukciju kompletne lobanje fosila vrste Australopitekus afarensis. Odmah se vidi da se nikako ne radi o ljudskoj lobanji. Ljudsko lice je vertikalno dok se ovde vidi dramatično odstupanje. Prednji zubi su pod uglom dok su kod ljudi vertikalni. Greben ispod obrva je veliki čak i u poređenju sa ljudima iz plemena Aboridžina. Na kraju, zapremina mozga je mala čak i po standardima za majmune. Očigledna razlika između ljudi i majmuna je ta što majmuni nemaju nosne kosti. U pitanju su kosti na koje mi oslanjamo naočare dok ih nosimo. Majmuni nemaju ni takozvanu nosnu kičmu koja nas sprečava da meko tkivo donjeg dela nosa pomerimo na gore. Ukoliko prstom pokušamo da pomerimo deo nosa između nozdrva na gore, odmah nailazmo na ovu kost. Majmuni nemaju ovaj sistem kostiju već jednostavno imaju trouglast otvor na lobanji na mestu nosa. Lusi upravo ima takav otvor, što se može primetiti i na slici.


Na osnovu kojih osobina onda evolucionisti tvrde da se radi o prelaznoj formi? Kažu da su zubi kod Lusi relativno mali. To je istina jer većina majmuna zaista ima veće zube, ali postoji više vrsta majmuna i sa malim zubima. Druga stvar koju ističu je relativno debela zubna gleđ. Majmuni uglavnom imaju tanku zubnu gleđ, dok je ona kod ljudi relativno debela.


Ipak, ispostavlja se da i danas postoje neke vrste majmuna, kao na primer orangutan, koji imaju relativno debelu zubnu gleđ. Izgleda da je ova osobina više vezana za način ishrane nego za bilo koji scenario koji nude evolucionisti.


Dakle pravih argumenata nema. Kako su onda uspeli da postignu da milijarde ljudi veruju da je Lusi neka vrsta našeg bliskog pretka? Odgovor je - propaganda. Svi muzeji, zoološki vrtovi, novine, časopisi, filmovi, televizijske emisije, svi oni propagiraju evoluciju uprkos činjenicama. Jedan od bezbrojnih primera je i eksponat u zoološkom vrtu u gradu Saint Louis u američkoj državi Misuri.


Eksponat ima nekoliko jasno izraženih osobina. Pre svega se vidi glava veoma slična majmunskoj, dok su sa druge strane telo, grudi i genitalije izrazito nalik na ljudske tj. ženske. Ruke i šake su takođe ljudske, a isto važi i za noge i stopala. Ukoliko bi se uklonila dlaka, dobilo bi se telo slično lutkama iz izloga. Elegantan stav, ruka na bradi i zamišljen pogled, sugerišu da ovo biće razmišlja o nečemu. Ovaj eksponat sa ljudskim telom i majmunskom glavom ostavlja jak utisak na sve polaznike. Ovo je inače potpuno lažno predstavljanje pravog izgleda Lusi. Uprava zoološkog vrta priznaje da su znali za to još od izrade eksponata, ali da ne nameravaju da ga menjaju jer bi to promenilo poruku koju oni žele da pošalju javnosti. Ako se bolje pogledaju ruke, vidi se da su napravljene elegantno kao ruke pijaniste. Kosti prstiju (falange) su prave kao kod ljudi, dok su kod majmuna one zakrivljene i zato njihova cela šaka izgleda veoma zakrivljeno. Zbog toga se, između ostalog, majmuni tako dobro snalaze među krošnjama drveća, dok bi sa druge strane imali dosta problema da sviraju klavir. Eksponat je ipak napravljen sa ovakvim šakama iako su još pre njegove izrade objavljeni rezultati istraživanja koja su pokazala da je zakrivljenost Lusinih falangi daleko veća od ljudskih i da je čak jednaka najvećim zakrivljenostima falangi kod majmuna. Pokazano je i da su pripadnici ove vrste imali sposobnost


fiksiranja šaka tokom kretanja pomoću njih (četvoronoške). Postoje kosti šake koje omogućavaju njeno fiksiranje, a ovo se isključivo nalazi kod vrsta koje hodaju uz pomoć ruku, koristeći spoljnu stranu spojeva falangi. Jedini pravilan način za predstavljanje ove vrste bio bi u njihovom prirodnom četvoronožnom položaju, ali istina nije ono što uprava ovog zoološkog vrta želi da propoveda, naprotiv.


Još jedan primer intenzivne propagande vršen je preko poznatih naučnih časopisa. Na naslovnim stranicama našlo se i stopalo ovog fosila u krupnom planu. Zanimljivo je to što ni jedno stopalo vrste Australopitekus afarensis nikada nije pronađeno pa je cela rekonstrukcija u stvari samo spekulacija.


Ako pretpostavljate da su jednostavno stavili ljudsko stopalo na kraj nogu ovog majmuna potpuno ste u pravu! Na taj način su pokušali da podrže svoje verovanje da je ovo stvorenje hodalo uspravno na dve noge. Ono što je možda još važniji motiv jeste pronalaženje bilo kakvog odgovora na misteriozne tragove modernog čoveka u sloju Laetoli starom 3 miliona godina! Ovo neverovatno otkriće Mary Leakey iz čuvene porodice paleontologa, nije nateralo ni nju ni njene kolege da posumnjaju u svoje pretpostavke. Njihova procena starosti ovog sloja na 3 miliona godina učinila je da i pored opšteg slaganja da se radi o otiscima identičnim modernom čoveku, to jednostavno ne može da bude slučaj. Nisu se odrekli svoje vere u evoluciju, već su počeli da traže odgovarajućeg vlasnika ovih stopala. Njihove kolege su im stavljanjem ljudskih stopala na Lusi pomogli u tome, naročito kada se uzme u obzir i korekcija starosti Lusi upravo na 3 miliona godina sa prethodno procenjenih 2 miliona. Veliki broj naučnika (evolucionista) se od tada trudi da nekako smesti Lusina stopala u te otiske ali to naravno nije tako lako.


Ako želimo da razmatramo da li je Lusi hodala uspravno ili ne, bolje je da pričamo o kostima koje postoje nego o onima o kojima se samo spekuliše. Do sada smo videli na šta ukazuju kosti ruku i šaka, a sada možemo da pogledamo i kosti nogu. Evolucionisti odmah naglašavaju da je Lusi imala veliki ugao čašice kolena koja spaja butnu kost i golenjaču (noseći ugao). Ističu da je kod šimpanzi i gorila ovaj ugao jednak 0°, a da kod čoveka on iznosi 9°. Ovo je naravno tačno, ali je tačno i da neke vrste današnjih majmuna takođe imaju ugao od 9°, kao što je na primer orangutan. Ova osobina je očigledno vezana za mogućnost hodanja po granama, a ne za proces evolucije.

Za razliku od ispravljenih prstiju na lažnim predstavama šaka u muzeju u Saint Louis-u, naučni časopisi su na fotografijama rekonstrukcija kostiju morali da prikažu njihov pravi oblik. Ne samo da se na tim slikama mogu videti veoma savijene šake, već se na ramenom spoju može videti njegova zarotiranost na gore što samo potvrđuje da se ovo stvorenje sa lakoćom kretalo po granama drveća hvatajući se za grane iznad sebe daleko lakše nego što bi mi to činili. Ovo je i danas uobičajena osobina majmuna i to upravo onih koji većinu vremena ne provode na tlu već među krošnjama drveća. Veliki problem za evolucioniste su i kukovi. Karlične kosti kod ljudi su postavljenje paralelno i povezane su mišićima sa butnom kosti tako da omogućavaju uspravan hod. Kod majmuna karlične kosti nisu paralelne već su otvorene ka napred, tako da prilikom hodanja njihovo telo ne može da se zadrži u uspravnom položaju već pada napred. Ovi mišići koji nas drže uspravno, njih zadržavaju da ne padnu sasvim do zemlje. Kako su ove kosti orijentisane kod Lusi? Odgovor je da je raspored kostiju kod Lusi identičan onome koje danas pronalazimo kod šimpanzi! Pogledajte ponovo sliku iz zoološkog vrta od malopre. Da li vam je sada jasno koliko su pogrešne predstave ovog fosila u javnosti? Postoji na stotine muzeja koji imaju sličan eksponat, često sa jasnom naznakom da je ova vrsta hodala uspravno.Teorija evolucije je u krizi i pitanje je koliko će još dugo moći da zadrži svoj povlašćen položaj da se jedina predaje u obrazovnim ustanovama. Evolucionisti čine očajničke poteze da spreče njen krah. Fosil Lusi o kome smo govorili, iznet je iz muzeja u Etiopiji gde se nalazio više od 30 godina, i krenuo je na turneju po Americi kako bi se najdirektnije moguće propagirala ova teorija. Istovremeno, u školama širom sveta zabranjuje se pominjanje bilo kakve alternativne teorije, pa čak i naglašavanje eventualnih problema koje teorija evolucije ima.


Ako su decenije sistematskog propagiranja evolucije u javnosti učinile da i vi danas verujete u istinitost ove teorije, možda je najbolje da potražite istinu na vreme pre nego što ona iznenadi vas.

Najpoznatiji fosil vrste australopitekus afarensis nazvan "Lusi", izložen u muzeju u Etiopiji nedaleko od lokacije na kojoj je i pronađen

Lobanja vrste australopitekus afarensis izložena u muzeju

Rekonstrukcija vrste Australopitekus afarensis izložena u zoološkom vrtu u gradu Saint Louis u Americkoj državi Missouri

Stranica domaćeg udžbenika iz biologije uverava decu da su ljudi nastali od majmuna nasuprot dokazima koje nalazimo u fosilnom zapisu

Nenad Tešović, ETF