VERA U AUTENTIČNOST

isidora zebeljan~  IsidoraŽebeljan,kompozitor,docent na Katedri za kompoziciju i orkestraciju Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu,autor prve srpske opere koja je premijerno izvedena u inostranstvu,kompozitor muzike iz mnogih pozorišnih predstava,uspešan umetnik u zemlji i inostranstvu,dobitnik mnogobrojnih nagrada...Zvuči impresivno.Da li je bilo teško postati vlasnik takve biografije?

Da sam razmišljala o tome kako da postanem vlasnik takve biografije verovatno bi delanje u tom pravcu bilo slično silasku i šetnji po paklu.Ali ovako kako je zapravo bilo,o teškoćama

nisam mnogo razmišljala.Događaji su se odvijali sami od sebe,uz pomoć velikog truda i pre svega božije milosti.

~ Kao uspešna osoba,šta smatraš da je neophodno da bi jedan mlad čovek ostvario svoje snove ?Kako preći put od snova do njihovog ostvarenja?


U osnovi svakog ostvarenja su talenat-sposobnost(a on po svojoj prirodi proizvodi zainteresovanost i želju za ostvarivanjem onog za šta je čovek nadaren),zatim, hrabrost,ogroman rad,upornost,strpljenje,ali i trpljenje,vera,odolevanje mediokritetima,sredini,očajanju,...U Srbiji,nažalost,postoji bolest koja bi se mogla opisati kao"kratko trajanje","kratak fitilj" i to je ispit na kojem mnogi padaju.Bivalo je u svim ovim vremenima dosta ideja,ali je realizacija često daleko od očekivane.To je svakako posledica elementarne lenjosti,koju produkuje društvo u kojem ne postoji izgrađen sistem poštovanja autoriteta i hijerarhije.Pošto mnogi osećaju pravo da iskazuju i nesuvisle primedbe na rad ili sposobnost akademika ili Patrijarha,ne može se očekivati da će mlad čovek biti u stanju da izgradi disciplinovani odnos pun poštovanja prema nekom poslu(kao i svojoj porodici),kada su i najveće veličine omalovažene.Naravno da je svačiji rad podložan kritici,ali je važno da su tu kritiku izrekle kompetentne,stručne osobe.Kritika u svom polazu treba da podrazumeva poštovanje prema ličnosti i onome što je ta ličnost učinila.


~  Većina današnjih studenata se bavi mišlju da posle studija"zapali" negde u beli svet.Da li bi po tvom mišljenju trebalo ostati u zemlji,da li vidiš razlog za ostanak?


Na ovo pitanje nema jednog odgovora.Svako ima pravo da pronađe svoj način reagovanja na zadate situacije u životu,jer taj način podrazumeva osećanje i poznavanje genetsko-sociološke istorije sopstvene ličnosti,a ona je kod svakog pojedinca,naravno,drugačija.Ono što je svakako zdravo,jeste biti u kontaktu sa idejama i ljudima iz drugih svetova.To je jedina osnova za borbu protiv predrasuda.Drugo što smatram veoma važnim je borba za snažan duh,a ona se pre svega bazira na znanju.


~  Čini se da mnogi talenti nikada ne izađu na svetlost dana samo zbog nedostatka samopouzdanja,krize identiteta.Kakva je bila,u praktičnom smislu,uloga samopouzdanja u tvom životu ?


Talenat nije jedan deo karaktera ili jedan magični element,koji se prepoznaje kao dobar sluh,smisao za pisanje ili fantastično razumevanje fizičkih zakona.Talenat je zapravo veliki kompleks raznoraznih elemenata ljudskog karaktera,kako onih genima zadatih,tako i onih koji se tokom života formiraju kroz različite interakcije sa sredinom,kao i kroz sopstvene psihološke i emotivne doživljaje te sredine.I samopouzdanje ili borba protiv malodušnosti jesu deo talenta.Oni koji imaju,ili su tokom života uspeli da izgrade sve ove "pogodne"osobine,jesu talentovani.Oni koji to nisu uspeli,zapravo su imali samo predispozicije ali ne i potpuni talenat.Treba se čuvati mistifikacije u vezi sa talentom,jer ona porađa nezadovoljne ljude.Najlepše o ovoj temi govori priča iz Novog zaveta o gospodaru,njegovim slugama i talentima.Mili su Gospodu samo oni koji sa svojim talentom nešto i učine,ma koliko to bilo,a ne oni koji su ostali u predvorju delanja zbog straha da nešto ne pokvare,tj.da se ne pokaže da nisu onoliko talentovani koliko bi to želeli ili koliko drugi od njih očekuju.


~  Š ta je bilo presudno u tvojoj odluci da se baviš baš muzikom i to baš na taj način ?Kada si otkrila kreativnost u sebi i kako se ona razvijala ?


Celog života imam uticak da je to odluka koju nisam donela.Kao da sam se u jednom trenutku prisetila da treba da krenem tim putem.Ne volim da pričam o metafizičkim događajima zato što su sveti.


~  Deluješ kao klasičan renesansni umetnik,čovek ima utisak da bi se mogla baviti svim vrstama umetnosti podjednako dobro.Da li misliš da je moguće ostvariti renesansni ideal umetnika u današnje vreme,sa ovim tempom?


Moguće je da sam mogla da se bavim i drugim umetnostima ili čak i naukom(posebno me je privlačila fizika),ali nisam,što ne znači da možda u budućnosti neću.Sada imam isuviše muzičkog posla.Mogu da kažem da je,na primer,moj muž,Borislav Čičovački,renesansni tip čoveka.On je izuzetan svirač oboe(poslediplomske studije završio je u Amsterdamu),zatim,on je i biolog(završio je studije biologije u Novom Sadu),u Holandiji je objavio tri knjige priča na holandskom jeziku,a u pripremi je i njegov novi roman.Trenutno piše i doktorat iz muzikologije na  Amsterdamskom univerzitetu.Ja nisam renesansni tip čoveka,jer nemam sposobnost za organizovanje vremena u tom pravcu(mada imam kao što rekosmo osnovne predispozicije),ali moj muž jeste.Znači,sasvim je moguće.Čovek i danas ima mogućnost da sam određuje tempo i okvire svog delanja i to na isti način na koji je to mogao da čini i Leonardo da Vinči.Problem je u tome što je danas zagušenje duhovnosti,kao i zagušenje prostora iznad naših glava toliko da je potrebna ogromna volja i strpljenje da bi se pobedilo.


~  Svima su poznate muke pisaca sa blokadom.Kako prevazilaziš,kao autor muzike,takve blokade?Gde pronalaziš inspiraciju?


Obično se setim šta je Pikaso govorio:posle osam sati rada inspiracija dođe sama.


~  U današnjem svetu postoji hiperprodukcija klišea svih vrsta.Kako,po tvom mišljenju,čovek može da se odbrani od njih i pronađe i sačuva svoju autentičnost?


Verom u autentičnost.


~  Š ta je ono što te pokreće da ideš dalje,što te tera da ujutru ustaješ,što ti pomaže da istraješ?


Vera.

Vesna Lavrnja