DEFINISANJE INTELIGENCIJE - NEMOGUĆA MISIJA

 Uros PetrovicReći za inteligentnog čoveka da je pametan, nesumnjivo je velika omaška. Jer pamet, kažu, zavisi isključivo od tačke gledišta. Š to je najproblematičnije, to taj pojam ne razlikuje mnogo od sestre sa kojom je često mešaju - izgleda da i inteligencija takođe zavisi od tačke gledišta.

          Inteligencija jeste sposobnost shvatanja i razumevanja pojava i stvari,  ali jeste i sposobnost kombinovanja, jeste i originalnost i produktivnost mišljenja, sposobnost snalaženja u novim situacijama, oštroumnost i veština  razmišljanja na pravilan način.

Sa definicijama inteligencije može se ići u nedogled: sposobnost rasuđivanja, brzina i dinamičnost u postizanju cilja, sposobnost izvlačenja pouka iz iskustva" Zašto ju je tako teško definisati?
Teško je definisati i mnogo jednostavnije pojmove. Uzmite olovku i pokušajte da u praznom redu ispod napišete definiciju TOČKA.

Videli ste, nije nimalo lako!  Kako onda definisati nešto tako slojevito, složeno i multidisciplinarno kao što je inteligencija. Estetska, emocionalna, evolutivna, ekonomska... koliko samo vrsta inteligencija ima samo na slovo E!
Postoji i verbalna, radna, konkretna, sintetička, analitička, socijalna, finansijska, prostorna" Kako onda sve to objediniti u jedan pojam? Nikako! Svi vidovi su u većoj ili manjoj meri bitni elementi ličnosti ali, sa izuzetkom jedne podvrste, ne možemo ih pouzdano izmeriti. Možda je zato predmet najveće radoznalosti baš taj merljivi vid, takozvana logička inteligencija. 
          Najpouzdanije merenje logičke inteligencije već šezdeset godina vrše psiholozi Mense. Njihova merodavnost je u najvećoj meri posledica velikog broja uzoraka. Rezultat Mensinog testa je proizvod iskustva sa nekoliko miliona testiranih ljudi. Mensa koristi Ravenove matrice, grafičke testove za čije rešavanje nije potrebno poznavati nijedan jezik, matematiku ili bilo koji prethodno spoznati skup činjenica.

Sam termin inteligencija potiče od latinske reči intellegere koja znači shvatiti, razumeti.

 

        Prvi instrument namenjen proučavanju kompleksnih mentalnih funkcija konstruisao je 1905. godine Binet, i to za potrebe izdvajanja dece koja usled zastoja u mentalnom razvoju ne mogu da prate normalnu školsku nastavu. Prvih deset godina posle objavljivanja, Binetov test i njemu slična sredstva korišćena su prvenstveno za ispitivanje dece ili umno zaostalih. Binet je standardizovao svoju skalu inteligencije samo do petnaeste godine starosti. Praktičari su, međutim, uvideli da se testovi inteligencije mogu upotrebljavati i za odrasle (najpre je to bila populacija kaznenih zavoda i psihijatrijskih klinika). Tek 1917. godine, kada je američka armija angažovala psihologe da bi joj pomogli pri klasifikaciji regruta, došlo je do šire upotrebe testova inteligencije u ispitivanju odraslih. Rat sa svojim potrebama za masovnim testiranjem doprineo je konstrukciji novih testova inteligencije koji su se mogli zadavati grupno.

 

        Količnik inteligencije (IQ - inteligence quotient) predstavlja odnos između skora (rezultata) koji ispitanik postiže na određenom testu inteligencije i skora koji postiže prosečna osoba istog uzrasta na istom testu, kada su oba skora izražena istim načinom obeležavanja. Test je sredstvo kojim se on meri.

 

IQ=postignuti skor/očekivani prosečni skor za određeni uzrast

 

        IQ je mera koja definiše relativnu bistrinu ili intelektualne mogućnosti jedne osobe. Konstantnost IQ-a je osnovna postavka svih skala u kojim su relativni nivoi inteligencije izraženi pomoću njega. IQ jednostavno znači da je inteligencija neke određene osobe u svakom trenutku definisana njenim relativnim položajem među vršnjacima uzrasne grupe. Ovo znači da iako se apsolutni kapacitet jedne osobe može izmeniti, njen relativni položaj, pod normalnim okolnostima, neće.
        Prosečna osoba spada u srednjih 50% neke grupe, a prema konsenzusu prosečni IQ ima vrednost 100, dok za sve ostale IQ vrednosti nema ni istorijskih, ni statističkih obaveza. Ipak, kod većine testova kao donja granica tzv. prosečne inteligencije uzima se IQ=90.
        Brojčano istovetni količnici inteligencije sa različitih testova mogu da predstavljaju različite stupnjeve inteligencije. Činjenica da su razni autori stvarali svoje vlastite klasifikacije inteligencije otežavala je saglasno i ujednačeno označavanje i interpretiranje rezultata, što je neophodno.
            Da bi se izbegla konfuzija, nastala usled nediskriminativnog izjednačavanja količnika inteligencije dobijenih na različitim testovima, izgledalo je razumno pokušati sa redefinicijom osnovnih kategorija inteligencije na osnovu eksplicitnih statističkih kriterijuma. Predložena klasifikacija se zasniva na tome da svaki nivo inteligencije ima klasni interval koji obuhvata niz IQ-a koji se nalaze na merljivoj udaljenosti od proseka, a ove udaljenosti su izražene kao množioci standardne devijacije.

 

Teorijska statistička klasifikacija inteligencije

 

 

Klasifikacija

Granice izražene u standardnim devijacijama (SD)

Procentni udeo

Zaostali

-3 SD i ispod

0.13%

Granični

-2 SD do -3 SD

2.14%

Ispod proseka

-1 SD do -2 SD

13.60%

Prosečni

-1 SD do +1 SD

68.26%

Nadprosečni

+1 SD do +2 SD

13.60%

Superiorni

+2 SD do +3 SD

2.14%

Veoma superiorni

+3 SD i iznad

0.13%

Reći za inteligentnog čoveka da je pametan, nesumnjivo je velika omaška. Jer pamet, kažu, zavisi isključivo od tačke gledišta. Š to je najproblematičnije, to taj pojam ne razlikuje mnogo od sestre sa kojom je često mešaju - izgleda da i inteligencija takođe zavisi od tačke gledišta.

          Inteligencija jeste sposobnost shvatanja i razumevanja pojava i stvari,  ali jeste i sposobnost kombinovanja, jeste i originalnost i produktivnost mišljenja, sposobnost snalaženja u novim situacijama, oštroumnost i veština  razmišljanja na pravilan način.

  Sa definicijama inteligencije može se ići u nedogled: sposobnost rasuđivanja, brzina i dinamičnost u postizanju cilja, sposobnost izvlačenja pouka iz iskustva" Zašto ju je tako teško definisati?
Teško je definisati i mnogo jednostavnije pojmove. Uzmite olovku i pokušajte da u praznom redu ispod napišete definiciju TOČKA.

Videli ste, nije nimalo lako!  Kako onda definisati nešto tako slojevito, složeno i multidisciplinarno kao što je inteligencija. Estetska, emocionalna, evolutivna, ekonomska... koliko samo vrsta inteligencija ima samo na slovo E!
Postoji i verbalna, radna, konkretna, sintetička, analitička, socijalna, finansijska, prostorna" Kako onda sve to objediniti u jedan pojam? Nikako! Svi vidovi su u većoj ili manjoj meri bitni elementi ličnosti ali, sa izuzetkom jedne podvrste, ne možemo ih pouzdano izmeriti. Možda je zato predmet najveće radoznalosti baš taj merljivi vid, takozvana logička inteligencija. 
          Najpouzdanije merenje logičke inteligencije već šezdeset godina vrše psiholozi Mense. Njihova merodavnost je u najvećoj meri posledica velikog broja uzoraka. Rezultat Mensinog testa je proizvod iskustva sa nekoliko miliona testiranih ljudi. Mensa koristi Ravenove matrice, grafičke testove za čije rešavanje nije potrebno poznavati nijedan jezik, matematiku ili bilo koji prethodno spoznati skup činjenica.

Sam termin inteligencija potiče od latinske reči intellegere koja znači shvatiti, razumeti.

        Prvi instrument namenjen proučavanju kompleksnih mentalnih funkcija konstruisao je 1905. godine Binet, i to za potrebe izdvajanja dece koja usled zastoja u mentalnom razvoju ne mogu da prate normalnu školsku nastavu. Prvih deset godina posle objavljivanja, Binetov test i njemu slična sredstva korišćena su prvenstveno za ispitivanje dece ili umno zaostalih. Binet je standardizovao svoju skalu inteligencije samo do petnaeste godine starosti. Praktičari su, međutim, uvideli da se testovi inteligencije mogu upotrebljavati i za odrasle (najpre je to bila populacija kaznenih zavoda i psihijatrijskih klinika). Tek 1917. godine, kada je američka armija angažovala psihologe da bi joj pomogli pri klasifikaciji regruta, došlo je do šire upotrebe testova inteligencije u ispitivanju odraslih. Rat sa svojim potrebama za masovnim testiranjem doprineo je konstrukciji novih testova inteligencije koji su se mogli zadavati grupno.

        Količnik inteligencije (IQ - inteligence quotient) predstavlja odnos između skora (rezultata) koji ispitanik postiže na određenom testu inteligencije i skora koji postiže prosečna osoba istog uzrasta na istom testu, kada su oba skora izražena istim načinom obeležavanja. Test je sredstvo kojim se on meri.

IQ=postignuti skor/očekivani prosečni skor za određeni uzrast

        IQ je mera koja definiše relativnu bistrinu ili intelektualne mogućnosti jedne osobe. Konstantnost IQ-a je osnovna postavka svih skala u kojim su relativni nivoi inteligencije izraženi pomoću njega. IQ jednostavno znači da je inteligencija neke određene osobe u svakom trenutku definisana njenim relativnim položajem među vršnjacima uzrasne grupe. Ovo znači da iako se apsolutni kapacitet jedne osobe može izmeniti, njen relativni položaj, pod normalnim okolnostima, neće.
        Prosečna osoba spada u srednjih 50% neke grupe, a prema konsenzusu prosečni IQ ima vrednost 100, dok za sve ostale IQ vrednosti nema ni istorijskih, ni statističkih obaveza. Ipak, kod većine testova kao donja granica tzv. prosečne inteligencije uzima se IQ=90.
        Brojčano istovetni količnici inteligencije sa različitih testova mogu da predstavljaju različite stupnjeve inteligencije. Činjenica da su razni autori stvarali svoje vlastite klasifikacije inteligencije otežavala je saglasno i ujednačeno označavanje i interpretiranje rezultata, što je neophodno.
            Da bi se izbegla konfuzija, nastala usled nediskriminativnog izjednačavanja količnika inteligencije dobijenih na različitim testovima, izgledalo je razumno pokušati sa redefinicijom osnovnih kategorija inteligencije na osnovu eksplicitnih statističkih kriterijuma. Predložena klasifikacija se zasniva na tome da svaki nivo inteligencije ima klasni interval koji obuhvata niz IQ-a koji se nalaze na merljivoj udaljenosti od proseka, a ove udaljenosti su izražene kao množioci standardne devijacije.

Teorijska statistička klasifikacija inteligencije

Da bi neko postao član MENSE potrebno je da na određenom testu inteligencije postigne rezultat koji mogu da postignu samo dvoje od stotinu pripadnika, iz opšte populacije, njegove starosne dobi (nešto iznad +2 SD). Ovaj uslov je nepromenljiv, bez obzira koja se skala, odnosno test inteligencije koristi.
Iako je IQ najbolja pojedinačna mera inteligencije, on nije ni jedina, ni potpuna mera. Inteligencija je funkcija i drugih faktora, a ne samo intelektualne sposobnosti. Da je ovo tačno znamo iz prakse, jer se osobe koje imaju isti IQ mogu znatno razlikovati. Ovi drugi faktori - motivacija, emocionalna stabilnost, upornost, nisu uvek merljivi, niti ih je uvek jednostavno jasno izdvojiti, ali se moraju uzeti u obzir u konkretnim situacijama.

 

          Putovanje kroz pojmove raznih vrsta inteligencije zasigurno je najsagledivije preko zadataka koji im pripadaju. Ne samo da će se tako izbeći beskrajno nabrajanje definicija i njihovih autora, već će se i ove stranice zašareniti mnogo zanimljivijim štivom.   

1)
          Primer zadatka sa Mensinog testa:

 intel3

(Ako ga rešite za manje od jednog minuta, preporuka potpisnika ovih redova je da se odvažite i odete na sledeće zvanično testiranje koje organizuje ova prestižna organizacija.)
Rešenje:  6, jer se levi i desni krugovi u kolonama i redovima potiru.
          Na Mensinom testu ima 36 ovakvih zadataka a vreme za njihovo rešavanje je 40 minuta. Za taj famozni, pristupni IQ od 148 po Katelovoj skali, potrebno je tačno uraditi 28. 
          Na ovom testu vreme je osnovni ograničavajući faktor. Smatra se da te zadatke može rešiti svako ako ima dovoljno vremena. Problem je što ih je potrebno rešiti što više za četrdeset minuta.  Zato se i kaže da je logička inteligencija sposobnost brzog nalaženja zakonitosti u naizgled proizvoljnim nizovima, ili prenešeno na životne situacije, brzog snalaženja u novonastalim okolnostima.

          U drugim, manje standardizovanim IQ testovima, zadaci su sasvim drugačiji.

2)Primer numeričkog zadatka:

3   5   10   12   24  ?      Koji broj nastavlja niz?

Rešenje: Broj 26, jer je niz: 3 plus 2, 5 puta 2, 10 plus 2, 12 puta 2, 24 plus 2 = 26      

          Zanimljivi testovi inteligencije mogu biti i anagrami ili rebusi ali će rezultat takvog testa biti krajnje nepouzdan. IQ nekoga ko godinama kupuje i rešava enigmatiku biće precenjen, dok će kod ljudi koje to nikada nije zanimalo biti obratno. 

3) Primer rebusa:

 intel2

  Rešenje: VOSKAR       4) Primer anagrama
              Anagram je reč, fraza ili rečenica nastala premeštanjem slova iz određene postavke. Primer anagrama:
          Koja reč je anagram od reči ZEBRA?
          Rešenje: BREZA
5)
Korak dalje su anagramni rebusi. Tu se od primarnog rešenja rebusa izvodi konačno, i to premetanjem slova. Na primer:

 intel1

Rešenje: Lopta i gol, sledi POLIGLOTA;  Autor: R.Mladenović "Eureka"

6)       Primer zagonetke:
          Š ta je to: ujutru ide na četiri noge, u podne na dve a uveče na tri?

Rešenje: Čovek, jer kao beba puzi, kasnije hoda a u starosti se pomaže štapom.

7)       Primer zadatka koji zahteva i logičku i verbalnu inteligenciju:
          Koju reč i najrečitiji ljudi izgovaraju pogrešno?
         
           ODGOVOR: To je reč - pogrešno.

8)       Primer zagonetne priče, jednog od najzanimljivijih i najsloženijih vidova mozgalice:

          Na dvadesetom spratu solitera živeo je patuljak. Vodio je uredan život, metodički usklađen sa poslom kojim se bavio. Ustajao je rano, oblačio se, doručkovao, liftom se spuštao do prizemlja i odlazio na posao. Uveče, uvek u isto vreme, vraćao bi se kući i odmarao. Naizgled, sve uobičajeno, osim jednog malog detalja: kada se uveče vraćao liftom, zaustavljao bi se na desetom spratu i nastavljao peške do dvadesetog. To, složićete se, nije lako. Zašto je to radio svakoga dana?     

Rešenje: Patuljak, malen rastom, nije mogao da dohvati dugmad lifta iznad onog koje vodi do desetog sprata.

9)  Primer zadatka koji su neke strane firme u Beogradu postavljale pred kandidate za odgovorna radna mesta:

          Pored puta, na ravnom tlu, su dve sasvim uspravne bandere, visoke po pet metara. Sa vrha jedne do vrha druge visi žica dugačka 10 metara. Ako ta žica u jednoj tački dodiruje tlo, koliko su te dve bandere udaljene jedna od druge?

Rešenje: Nisu udaljene uopšte. Ukoliko žica dugačka deset metara dodiruje tlo, one su sasvim pripijene jedna uz drugu. Zapamtite ovaj zadatak i ovo rešenje, možda vam jednom pomogne pri zaposlenju. 

          10) Primer brzopoteznog zadatka:
          Marijin otac ima pet kćeri i jednog sina. Sin mu se zove Oto. Najstarija ćerka mu se zove Ana, druga Ena, treća Ina, četvrta Ona. Kako se zove njegova peta kći?

          Rešenje: Marija, naravno. 

          11) Primer paradoksalnog zadatka:

          Ako ste vozili od Beograda do Novog Sada prosečnom brzinom 50km/h, kojom brzinom se morate voziti nazad do Beograda, da bi vam PROSEČNA BRZINA CELOG PUTA bila 100 Km/h?

          Rešenje: Nemoguće je postići prosečnu brzinu celog puta od 100km/h, makar se nazad do Beograda vozili i raketom. Razmislite zašto. Da vam bude lakše, zamislite da je razdaljina između Beograda i Novog Sada samo 50 kilometara.

          12) Na kraju, evo i poslastice. Pred vama je primer zadatka iz X testa, čuvenog po zlu, koji pored visokog koeficijenta logičke inteligencije zahteva jake konvertivne i divergentivne elemente razmišljanja:

                               76,77,78,79,20,27,?

                            Koji broj nastavlja niz?  

         
Sagledavši ove zadatke (koji predstavljaju samo mikronski deo vrsta mozgalica kojima se pokušava izmeriti oštroumnost) za čije su rešavanje potrebne razne vrste inteligencije, jasno je da je za sada najpametnije Njeno Veličanstvo Inteligenciju ostaviti bez definicije. U to ime, i ovaj poslednji, najteži zadatak ćemo ostaviti bez objavljenog rešenja. Za sada.        

Uroš Petrović