Suze su ok

Suza za suzom, sa razlogom ili bez nekog toliko očiglednog, ali osoba koja ih roni će verovatno biti proglašena za slabića. Ne bi trebalo da olako upotrebljavamo pojam "slabost", ali i ko se usudi da to uradi, trebalo bi da zna će plačljivac, kad suze presuše, osetiti koliku-toliku dozu smirenosti i olakšanja. Zato, bar zbog tog osećaja, ne bi trebalo dirati u njegove suze.      
            Kažu stručnjaci da je zdravo plakati. Kad se isplačemo osećamo olakšanje, čak i ako je problem i dalje prisutan. Suze ga ne rešavaju, ali čine da se lakše nosimo s njim. Međutim, nisu sve suze iste. Neke lučimo kada smo tužni, neke pak kad

smo srećni,a neke su jednostavno refleksne,kao što su suzekoje nam kreću u zadimljenoj prostoriji ili kad sečemo luk. Neke suze imaju zaštitnu ulogu: štite oko od iritacija i predstavljaju prirodni lubrikant za oči. Interesantno je da su ljudi jedina stvorenja koja imaju emocionalne suze, iako je moguće da ih poseduju i slonovi i gorile. Drugi sisari i morski krokodili proizvode samo refleksne suze, koje imaju zaštitnu funkciju.

Š½ene češće plaču

           Suze radosnice u proseku traju dva minuta, a suze kao izraz tuge sedam minuta. Raznim hemijskim analizama je utvrđeno da se suze radosnice sastoje samo iz vode i soli, a suze tuge sadrže određene hemikalije i enzime koji se mogu naći u čirevima i tumorima. Nakon plakanja, naše disanje se usporava, a broj otkucaja srca se smanjuje; tako dolazimo do mirnijeg biološkog i emocionalnog stanja. Ispitivanja su pokazala da zadržavanje suza u dužem periodu može dovesti do pojave čira na želucu, povišenog krvnog pritiska, srčanih, bubrežnih i drugih oboljenja (naravno, ako postoje i drugi uslovi za nastanak ovih oboljenja). Tako se posle dobrog plakanja smanjuje količina "negativnih hormona" u telu i ponovo uspostavlja ravnoteža. Zato bi trebalo da se, kad god nas nešto opterećuje, zavučemo u neki kutak i isplačemo.
            Da, ovo je Balkan, pa postoji predrasuda da su suze samo za žene, a muškarci koji dozvole da im poneka slana kap potekne iz oka doživljavaju se kao slabići. Međutim, svi bi trebalo da imaju u vidu da se plakanjem izbacuju toksične materije iz organizma, koje bi se inače taložile u našem telu i pre ili kasnije dovele do bolesti. Da plakanje ne treba posmatrati negativno govori i činjenica da  suze oslobađaju hormon sreće. Zato nam se često posle plakanja pojavi osmeh na licu, kao što posle kiše dođe duga. Tačno je da žene plaču češće, čak 60 puta više od muškaraca u toku godine. Posebno su emotivne u "onim" danima i tada svaka sitnica može biti razlog za suze, posle kojih sve biva lepše. Ponekad u tom periodu i ne znamo zašto je žena plakala, što je dovoljan dokaz da hormoni upravljaju suzama.

Stres rađa suze

           Mnogi naučnici smatraju da mozak ne može da napravi razliku između fizičkog i emocionalnog bola. To bi značilo da slomljeno srce ili slomljena noga izazivaju istu reakciju. Kad osetimo tugu, bol i ljutnju, hormoni u našem telu polude; kad kap prelije čašu, telo traži način da se oslobodi ovog negativnog osećanja i da se reši pritiska. Plačemo kad smo pod stresom, kad nas nešto muči, kad se nađemo u nepoznatoj situaciji, kad smo uplašeni. I bebama je, kad dođu na svet, plakanje prvi vid komunikacije. Susreću se s nečim novim i daju znak da postoje. Plakanje izražava emocije i na svakom delu Zemljine kugle tumači se na isti način, pa tu jezičke barijere ne postoje. Svakome je jasno da uplakani čovek ima neki emotivni razlog za to.
            Za studente su ispitni rokovi, svakako, najstresniji periodi u toku godine. Tada su izloženi velikom pritisku i obavezama, pa je normalno da imaju potrebu da vrište, plaču i osećaju se nemoćno pod uticajem mnogobrojnih problema. Čini se da bi im dobro došao bokserski džak ili istrčavanje maratona. Š ta god, samo da pritisak splasne. I onda se otpušta ventil - suze kreću, a posle njih su svi mahom kao ponovo rođeni i spremni da nastave svoj studentski život! Zato slobodno - ako vam se plače, plačite!

Antrfile: Isplačite "tužne" suze

            Jedna studija koju su naučnici sproveli na 100 osoba dala je zanimljive podatke o tome da je plakanje zaista dobro za zdravlje. Istraživači su ispitanike podelili u dve grupe. Jedna je gledala humoristički film čiji je cilj bio da gledaoce nasmeje do suza, dok je druga grupa gledala tužan film, koji je, takođe, snažno delovao na emocije i trebalo je da izazove plakanje, ali od tuge. Po završetku filmova, istraživači su kapaljkama pokupili i "srećne" i "tužne" suze.
            Hemijskom analizom je utvrđeno da se "srećne" suze sastoje samo od soli i vode. "Tužne" suze sadržale su određene hemikalije i enzime koji se mogu naći u tumorima, čirevima i u telu dok je bolesno. Naučnici su zaključili da telo za vreme plakanja od tuge izbacuje toksične hemikalije, koje su proizvedene upravo zbog osećaja nesreće ili tuge. Stoga osobe koje se uzdržavaju od plakanja štete same sebi, jer ti toksini koji bi suzama inače izašli iz tela ostaju i talože se negde u telu, gde kasnije mogu postati i uzročnici bolesti.

Ivana Milošević
Ekonomski fakultet, Beograd