USPEŠ NIJE STUDIRANJE
Formula uspešnog studiranja mogla bi se ispisati kao zbir tri važna faktora - motivacije, pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti. Potvrđeno je da su studenti koji su motivisani za učenje uspešniji, kao i da oni koji se pravilno hrane i redovno vežbaju bolje pamte, a samim tim i, čini se, sa lakoćom nižu dobre rezultate.
Za Vas smo izdvojili savete tri stručnjaka, koji mogu biti veoma korisni kada su ove teme u pitanju.
Š½ELIM DAŽELIM USPEH!
Ostvareni uspeh stabilizuje motivaciju i daje još veću energiju da nastavite ka novom uspehu!
Ukoliko osećate želju za nečim, onda procenjujete da vam je to što želite iz nekog razloga važno. Možemo reći da kad želimo nešto, tada i težimo da to uradimo ili postignemo. No, sama želja nije dovoljna da bi se postigao rezultat - ona je samo početak motivacije, odnosno kretanja ka cilju koji želimo.
Ponekad je put do ostvarenja želje veoma kratak i lak. Ako nam se jede čokolada, kupićemo je. Međutim, nekada je za ostvarenje želje potrebno mnogo više vremena - dani, meseci, godine... Problem nastaje u tome što sama želja nije dovoljan motiv, jer angažujemo se na njenom ostvarenju samo kad je osećamo, a prestajemo kako se ona u nama smanjuje.
Ovo je očigledno na primeru u kome smo se svi verovatno nekada našli. Ako jako želimo da učimo da bismo postigli rezultat (dobra ocena, polaganje ispita), učićemo u trenucima dok osećamo želju. Koliko mislite da traje želja za učenjem, ukoliko je napolju sunčano vreme i društvo vas zove da idete na bazen? Ovde nastaje konflikt želja, u kome će prevagu odneti samo jedna od njih i napraviti eventualno novi poredak u sistemu želja - "Prvo učenje, pa onda bazen!" ili "Idem da uživam u plivanju, pa ću posle učiti!" Ukoliko ste odlučili da odložite prijatnost i da trpite frustraciju učenja zbog cilja koji ste sebi postavili, onda možemo govoriti o tome da ste motivisani i da imate volju za njegovim ostvarenjem. Odluka o važnosti Vaše želje daje vam volju da je ostvarite i aktivira motivaciju.
Umeće upravljanja željama je zapravo osnova upeha. Ali to umeće nije talenat koji se nasleđuje rođenjem, niti misterija sudbine. Proučavanjem ponašanja uspešnih pokazano je da je neophodno jasno definisati šta želite, zatim proceniti da li je Vaša želja realna, pa analizirati kako i kojom brzinom je ostvariti. Na kraju treba da zasluženo nagradimo sebe onim što smo sebi obećali na početku.
Konkretno, na primeru odluke "bazen ili učenje", kad odredite da Vam je važno da dobijete dobru ocenu i da ćete odložiti zadovoljstvo odlaska na bazen, procenite da li je realno da to postignete, a zatim odlučite koliko stranica treba da pređete danas da biste ostvarili cilj. Kad sve to obavite, nagradite sebe odlaskom na bazen, ili još nečim dodatnim što ste sebi obećali na početku učenja!
Ostvareni uspeh stabilizuje motivaciju i daje vam još veću energiju da nastavite ka novom uspehu!
Maja Stoparić, psiholog i transakcioni psihoterapeut
kontakt: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Pravilnom ishranom do boljeg učenja
Da bismo izdržali zahtevan tempo koji nameću predavanja, učenje i ispiti, moramo redovno snabdevati organizam neophodnim hranljivim materijama
Studentski dani najčešće ostaju u sećanju kao vrlo lep period života. Međutim, taj način života ima i svoju tamnu stranu - neprospavane noći (zbog noćnog učenja ili žurki - svejedno je), stres (zbog ispita, nedostatka vremena, novca"), neadekvatan način ishrane (brza hrana, neredovni obroci), iscrpljenost"
Kako nam ishrana može pomoći da što lakše prebrodimo pomenute teškoće i uživamo u studentskom životu? Da bismo izdržali zahtevan tempo koji nameću predavanja, učenje i ispiti, moramo redovno snabdevati organizam neophodnim hranljivim materijama koje će mu obezbediti bar dve osnovne stvari. To su energija - kako bismo fizički izdržali spomenute napore i antioksidanti - kako bismo podneli stres i boravak u zatvorenom prostoru.
To podrazumeva da svakodnevno imamo tri glavna obroka i dve užine. Odmah moram da odagnam devojački strah da će se ovakvim režimom ishrane ugojiti. Naprotiv. Ovaj raspored doprinosi održavanju zdrave telesne težine, a kod gojaznih osoba dovodi i do gubitka kilograma. Ovako raspoređeni obroci obezbediće Vam redovno prisustvo ugljenih hidrata (koji su neophodan izvor energije, ali takođe doprinose i boljem pamćenju), vitamina i antioksidanata, koji nam pomažu da očuvamo imunitet i izborimo se sa stresom.
Veliku grešku ćete napraviti prejedanjem jednom ili dva puta dnevno. Opteretićete organe za varenje, bićete pospani i postaćete gojazni. Obroci moraju biti raznovrsni. Glavni obroci bi trebalo uvek da sadrže bar jednu šolju povrća. Ako ste prinuđeni da nešto pojedete u prodavnicima brze hrane, radije se opredelite za porciju salate sa piletinom nego za čizburger.
Za užinu je sasvim dovoljno da pojedete šaku badema, kikirikija ili bananu. Izbegavajte pekare (pogačice, pice... ), jer će Vas pecivo snabdevati poprilično praznim kalorijama (gotovo da nema vitamina). Radije se opredelite za voće (kilogram banana košta isto kao i 200 g peciva). Unosite dosta vode - ne tečnosti uopšte, nego baš vode. Pokušajte da ne započnete dan stimulansom kao što su kafa ili crni čaj. Mnogo bolje će Vas razbuditi ako u čašu iscedite jedan grejpfrut i dopunite je običnom vodom.
Dragoljub Jovanović, Nutritional Consultant
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Učenje i fitnes
Mnogi u fitnes centre odlaze da bi lepo izgledali. Malo njih zna da vežbanje povećava koncentraciju, pamćenje, oslobađa od stresa, depresije, anksioznosti i nedostatka sna.
Način života i ishrane, nagomilane obaveze i problemi samo su neki iz niza opravdanja na kojima insistiramo dok se "vadimo" što smo zanemarili negu svog tela. Nega tela je i nega duha, dokaz odgovornosti prema sebi samom. U anketi koju je sprovela organizacija Majnd iz Amerike, čak 83 odsto ispitanika sa urođenim psihičkim problemima je istaklo da fizička aktivnost pozitivno utiče na njihovo raspoloženje i smanjenje nivoa stresa. Svaki šesti ispitanik je naveo da ovakav vid vežbe pomaže poboljšanju motivacije i samopouzdanja.
Sledi pitanje - kako? Tačan mehanizam delovanja fižičke aktivnosti na psihičko zdravlje nije utvrđen. Poznato je da vežbanjem delujemo na moždanu strukturu zvanu hipokampus, koja utiče na poboljšanje pamćenja i koncentracije. Vežbanjem raste nivo serotonina i beta-endrofina, koji stvaraju pozitivno raspoloženje. Zahvaljujući povećanom unosu kiseonika, svaka aktivnost dovodi do podizanja nivoa energije u organizmu. Povećanjem mišićne aktivnosti telo oslobađa štetne materije znojenjem, osnažuje adaptacione i antistres mehanizme.
Mnogi u fitnes centre odlaze da bi lepo izgledali. Malo njih zna da vežbanje povećava koncentraciju, pamćenje, oslobađa od stresa, depresije, anksioznosti i nedostatka sna. Retki spoznaju da ,,biti fit" znači - funkcionišem dobro, osećam se dobro i izgledam dobro. Programi vežbi u fitnes centrima su raznovrsni i prilagođeni svačijem džepu. Najkorisniji su studentima i zaposlenima, jer su to grupe koje su zbog obaveza najmanje aktivne. Nedostatak vežbanja kod studenata je prouzrokovan načinom života. Spremanje ispita uslovljava nedostatak sna, nervozu, pad imuniteta, depresiju, tj. opšti kolaps organizma. Provođenje vremena u određenom položaju u toku učenja može izazvati deformitete kičmenog stuba i druge tegobe.
Postoje i vežbe koje se mogu raditi kod kuće. One su korisne ukoliko ste dugo sedeli u jednom položaju, a mogu se uraditi u pauzama između predavanja ili učenja. To su istezanje kičmenog stuba u sedećem položaju naginjanjem tela napred-nazad i u stranu, kao i zagrevanje vratnih pršljenova rotacijom glave desno-levo i napred-nazad. Smenjivanjem jedne pa druge noge, koje podižete ispružene ili savijene do nivoa grudi dok sedate, poboljšavate cirkulaciju.
Iako studenti imaju mnogo obaveza, uz dobru organizaciju moguće je barem dva dana nedeljno odvojiti po jedan sat za trčanje, brzu šetnju ili trening. Nek motivacija za to bude saznanje da je fizička aktivnost jedna od najzdravijih aktivnosti za mozak, jer poboljšava budnost i sve moždane funkcije, što dalje utiče na veću sposobnost učenja i pamćenja.
Branislav Virijević, FISAF Fitness Core instructor
kontakt: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
