Usamljenost - bolest savremenog doba

usamljenostDa bi neko živeo kvalitetno mora imati i kvalitetne odnose sa ljudima, mora biti povezan sa njima jednom vrstom ljubavi. I to je najvažnije, jer je ljubav alternativa usamljenosti.

Koliko samo mladih danas tumara našim ulicama usamljeno, "tupih" pogleda i sa osećajem da ih niko ne shvata, ne čuje i ne voli - ne zna se pouzdano. Koliko se njih sličnih "teši" kraj kompjutera sa virtulenim prijateljima - naslućuje se.

Tek, o problemu usamljenosti među mladima se sve ćešće može čuti iz usta zabrinutih stručnjaka. Procenjuje se, inače, da je od 10 do 15 odsto svetske populacije hronično usamljeno, što je između 29 i 45 miliona ljudi, a i u poslednje vreme, naučnici otkrivaju sve više socijalno izolovanih osoba na svim stranama sveta.
Usamljenim osobama nedostaju neke važne međuljudske veze i osobe s kojima mogu biti  istinski bliske i otvorene a ne broj ljudi kojima su okruženi pa zabluda da usamljeni ljudi ne mogu imati veliki broj prijatelja samo usporava razresenje ovog problema.
Koliko je ova "boljka" bila nepoznata pre četiri, pet decenija svedoči i činjenica da se u stručnoj literaturi sve do 1969. godine termin "usamljenost" skoro i nije mogao pronaći. Kada je ranih "™70-ih tadašnji profesor sa Odseka za psihijatriju na Harvardu, doktor Robert Vajs počeo da istražuje ovu temu, otkrio je da se četvrtina ispitanika oseća usamljeno. Danas bi ta slika verovatno delovala još poraznije, jer ova savremena "boljka", čini se, svakim danom "napadne" po nekog novog, dok su "na udaru" sve više mladi.

Usamljenost opasna u studentskom periodu

Psihoterapeut Zoran Milivojević objašnjava da je usamljenost specifično osećanje da nismo sa onim ljudima sa kojima bismo želeli da budemo, sa kojima smo emocionalno povezani ili najkraće rečeno sa ljudima koje volimo. Kako navodi, važno je uvideti razliku da biti sam i biti usamljen nije isto, jer biti sam može biti i veoma prijatno. Mnogi ljudi posebno oni koji su tokom dana u intenzivnom kontaktu sa drugim ljudima prosto vape da budu sami. Takođe, moguće je biti usamljen i kada je neko okružen velikim brojem ljudi.  "Studentsko doba je, upravo, doba kada se mladi intenzivno druže, jer tako zadovoljavaju mnoge svoje potrebe, koje su u skladu sa razvojnom fazom. Među drugim studentima i studentkinjama se pronalaze prijatelji, emocionalni partneri, dobijaju se različite potvrde identiteta i društvene uloge. Upravo je u tom periodu druženje važno i zato je tada hronična usamljenost veliki problem", upozorava on. Kako još dodaje, usamljenost je problem prvenstveno onih koji su napustili svoj grad i samim tim i ljude koje vole, a obreli se u nekom univerzitetskom centru. Tada ponekad nastaju problemi biti prihvaćen od "domorodaca", koji su često aristokratski uzvišeni i arogantni. Većina obično uspe da se adaptira i u novoj sredini okruži nekom grupom važnih ljudi. Međutim, ističe naš sagovornik, postoje i oni koji nemaju dovoljno socijalnih veština, spretnosti i koji stoje sa strane i osećaju stid da priđu i da se upoznaju. Oni misle da je veliki rizik od toga da budu odbijeni, neprihvaćeni i zato vreme provode u samoći, boreći se sa svojim osećanjem usamljenosti.
            Milivojević veruje da je današnje stanje takvo kakvo je, jer živimo u uslovima u kojima su ljudi sve više usmereni na same sebe, svoje ciljeve, porodicu i nemaju vremena za druženje. On objašnjava i da kada se teško živi i kada od drugih zavisi preživljavanje, tada nastaju snažne emocionalne veze, koje se dugo neguju. "Ali kada smo preživeli, postaje važan kvalitet života i uživanje. Menja se priroda međuljudskih odnosa, pa ljudi počinju jedni druge sve više da koriste kao objekte. Zbog toga danas živimo u društvu koje je otuđeno, u kojem se povećava distanca i odnosi postaju usmereni ka kraktoročnim ciljevima. Mladim generacijama koje ne znaju kako je bilo nekada je prosto nemoguće da zamisle da može i drugačije", zaključuje on.

            Milivojević kao jedan od najvećih uzroka za usamljenost kod omladine vidi i njihovo verovanje da nemaju perspektivu, bilo da je to jer ne vide kako da ostvare postavljene ciljeve, ili što uopšte ne znaju kako da ih zacrtaju. Naš sagovornik "ne predviđa" svetlu budućnost. Čini mu se, kako kaže, da su društveni uslovi takvi da će se povećavati individualizam, distanca, ali istovremeno i neka vrsta hedonizma. Ljudi će biti upućeni jedni na druge kroz zabavu, koja će, takođe, biti pomalo praznjikava, smatra on. Ipak, ističe sledeće, što je ujedno i poruka za mlade: "Najvažnije je da shvate da je život nešto drugo od onoga što vide na ekranima televizora i kompjutera. Kao što pornografski filmovi i sadržaji ne mogu da zamene pravu bliskost i intimu, tako ni virtuelni prijatlji ne mogu da zamene prave prijatelje. Ljudi treba da se trude da koriste tehnologiju, a ne da tehnologija koristi njih. Da bi neko živeo kvalitetno mora imati i kvalitetne odnose sa ljudima, mora biti povezan sa njima jednom vrstom ljubavi. I to je najvažnije, jer je ljubav alternativa usamljenosti". 


Nije za sve kriv Fejsbuk


            Kako psiholozi navode, svakako da savremeni način života, nove društvene vrednosti, ali i moderne tehnologije utiču na smanjenje realnih socijalnih kontakata i druženje u stvarnom životu. Ipak, same po sebi virtuelne socijalne mreže nisu ni dobre, ni loše i različito mogu uticati na različite mlade osobe. Prema nekim istraživanjima i teorijama, osobe koje u stvarnom životu imaju više prijatelja i koje su otvorene mogu, čak, i profitirati od socijalnih mreža, dok neke druge teorije smatraju da ovaj oblik komunikacije više odgovara povučenim i stidljivim sobama, jer im internet okruženje pruža osećaj veće kontrole nad komunikacijom.
Usamljenost je složen fenomen i iskustvo koje dožive manje više svi ljudi u nekom periodu svoga života. Kod mladih ona može imati različite uzroke, objašnjavaju psiholozi. Pod određenim okolnostima može biti očekivana reakcija, ali je i znak emocionalne patnje koja može voditi ozbiljnim psihološkim problemima. Odrastanje u nestabilnim uslovima, počev od širih društvenih prilika, pa sve do specifičnih porodičnih okolnosti i odnosa između deteta i bliskih osoba, može da uslovi pojavu određenih stavova i nepoverenja prema drugima, ali i prema sebi. Takođe neki iznenadni stresni faktori mogu uticati na povlačenje u sebe i osamljivanje. Mladi su tokom razvoja i formiranja identiteta često skloni da na stresne situacije reaguju povlačenjem, iako imaju izraženu potrebu za kontaktom sa vršnjacima.
 Usamljenost se ne može rešiti povećanjem broja prijatelja, već kvalitetom veze sa njima, upozoravaju psiholozi. Ona utiče na celokupan kvalitet života mlade osobe i čini ih ranjivijim u odnosima sa drugima, a nekada i pod većim rizikom za prihvatanje negativnih oblika ponašanja i delovanja. Usamljenima može pomoći i osoba iz okruženja, jer je nekada dovoljna i samo jedna osoba, koju osećamo bliskom i koja ima razumevanja za nas. Ipak, psiholozi upozoravaju, treba prepoznati i kada je potrebna stručna pomoć i rad na promeni stavova i ponašanja, kao i  učenje određenih socijalnih veština.

Usamljenost loša za zdravlje


            Tokom jednog istraživačkog poduhvata prošle godine, naučnici sa Univerziteta u Čikagu došli su do zaključka da je usamljenost podjednako štetna za zdravlje kao i pušenje. Prema njihovom mišljenju, nedovoljno druženja sa drugima, ne samo da ljude čini nesrećnim, već utiče i na njihovo fizičko i mentalno zdravlje. Taj osećaj odbačenosti i izolovanosti povećava krvni pritisak, stres i mogućnost dobijanja Alchajmerove bolesti. ''Usamljeni ljudi su lošijeg zdravlja. Oni manje vežbaju i češće odustaju. Jedu više kalorija. Utehu pronalaze u masnoćama i šećeru, i sve to smanjuje otpornost organizma'', objasnio je profesor Džon Kaciopo, koji je, inače, vodio istraživanje.

Među Englezima usamljeniji mlađi ljudi


            Da su mladi ljudi usamljeniji od starih pokazalo je istraživanje britanske Fondacije za mentalno zdravlje, kojim je početkom godine bilo obuhvaćeno 2.256 osoba, a preneli su engleski mediji. Kako su saopštili stručnjaci uključeni u ovaj projekat, usamljenost je posledica krupnih promena u savremenom načinu života. Otkrili su da se svaki deseti Britanac oseća usamljenim, dok generalno njihova nacija pokazuje tendenciju sve manjeg druženja i veće posvećenosti poslu. Čini se, najalarmantniji među svim, bio je podatak da se 60 odsto ispitanika starih između 18 i 34 godine povremeno oseća usamljenim, dok kod starijih od 55 godina taj procenat iznosi 35 odsto.

M.Petrović