Poznata vam je priča o starijem bratu koji uspeva da se otrgne dosad,ode u veliki grad odakle redovno šalje slike sa najuspešnijih noćnih provoda,nešto prljavog veša za svoju ponosnu mamu,i vešto napisanu(uz potrebu svih krupnih reči o kojima sve češće sluša,al još uvek nije utvrdio šta zaista predstavljaju)molbu za još malo novca.Ako priča još ima i srećan završetak,za desetak godina gledaćemo našeg bracu kako leči ljude,glumi u pozorištu ili kako nam se veselo smeši iz neke direktorske fotelje.Međutim,ovakvu priču retko slušamo.Oni koji su nas tako lako učinili ponosnima,brzo sazreli,i krenuli u nove pobede još brže su se vratili sa onim istim fotografijama i prljavim vešom,a u najboljem slučaju ostali su tamo gde su se zatekli.Ko se usudio da vam ne kaže da tako ne mora da bude?Izgeda kao da se svi ti odrasli ljudi,koji nas gledaju i govore kako smo mi točak koji će okrenuti svet,načiniti ga boljim mestom,trude  na najrazličitije načine da se to nikad ne ostvari.I baš zato i slušamo:“Dobro pogledajte osobu koja sedi odmah do vas sa vaše leve strane.Taako.Sad isto uradite i sa osobom koja vam sedi sdesna.Statistički podaci govore da će samo jedan od vas troje uspeti da završi fakultet.“Zaista vam hvala na podršci ali već i sami znamo dosta o Darvinovom zakonu.Lepa su iskušenja i treba im se radovati ali ne kuša se gromom tek izrasla stabljika.Možda oni i znaju zašto to pričaju.Možda već i sada znaju da će svi razgovori za vreme predavanja biti usmereni jedino ka jednom cilju –da saznamo gde se pušta najbolja muzika.I možda znaju da je sve što ćemo uspeti  da naučimo par novih argo reči.Kako se ispiti budu približavali krenuće i prve groznice jer ćemo čitavu godinu provesti“grejući stolice“-igrajući se potapanja brodova.Kajanje će uvek stići baš u pravi čas i doći će gotovo uvek zajedno sa obećanjem da će sledeće godine biti sve drugačije,pod uslovom da bude sledeće godine.No,hajde da krenemo od početka.

Uz želju da upišemo fakultet,idu ruku pod ruku i brojne muke.O njima najviše znaju oni koji su uspeli da pored višenedeljnog,pa i višemesečnog učenja savladaju stres uoči i nakon prijemnog ispita.Svakako posebnu grupu čine srećnici kojima se trud zaista isplatio.Nedostatak motivacije ili sreće potrebno je kompenzovati izvesnom sumom novca,u iznosu od 35.000 do 140.000 dinara,jer se u tom rasponu kreću cene jedne godine studiranja na našim fakultetima.Ne mogu a da se ne zapitam da li se ulaganje u ovakvu vrstu „sumnjivih poslova“ zaista isplati?

Da li bi ste za čoveka koji bi u četiri godine studiranja na Defektološkom fakultetu uložio recimo 140.000dinara(uzimam za primer ovaj fakultet jer je ovde studiranje najjeftinije)koji bi kasnije,ukoliko bude imao sreće,uspeo da povrati tek za najmanje dve godine uz uslov da troši pola svoje mesečne plate,rekli da ima izuzetno razvijene komponente racionalnog razmišljanja?Naravno da ne moram da pominjem cene knjiga,prijava ispita,a za „studente-turiste“i cenu iznajmljivanja stana,hrane,prevoznih karata do roditeljskog doma i nazad.Uz pretpostavku da je sve to dobro sračunato ,koliko bi nam zadovoljstva podarila činjenica da ćemo uz završeni fakultet raditi za nekolicinu“snalažljivih“a ne primati platu daleko manju nego što je imaju ti isti-dok puni radnog elana prodajemo ulaznice za bioskop i primamo narudzbine razmišljajući o Njutnovom zakonu inercije i Platonovoj koncepciji idealne države?

Evo šta mi je poverila studentkinja Fakulteta organizacionih nauka:“Ovaj fakultet sam upisala u nedostatku inspiracije i zato što mi nije dozvoljeno da idem na ono šta hoću... Fakultet kao ustanova ne pruža mnogo,ali očekujem posao.“Zašto bih da sam bila upornija,isti odgovor dobila kod svakog drugog studenta?
Završimo fakultet,dobijemo diplomu,solidno plaćen posao i praznina u znanju.Mladi konstruktori svetle budućnosti ostavili bi svoje ideje za šankom najposećenijeg lokala.Da li  reč „duhovnost“  još uvek nešto znači?
Dakle,vi koji ste uspeli da se upišete na fakultet da bi dosanjali svoj davno započeti san,ili vi koji ste to uradili da bi se dokazali,,ili vi koji niste imali boljih ideja ili vi koji ste ispunili očekivanja svojih roditelja,DOBRODOŠLI !!!
Nadajmo se samo da ćete bar vi naučiti da studiranje nije zabavljanje,da fakultet nije ulica,a da knjiga nije podmetač za čaše!

Danica Vlačić