JednaŽica - Priča o istrajnosti

U nekim intenzivnijih trenucima života, kad stvari baš i ne idu onako kako zamišljamo, planiramo i priželjkujemo, ili ne idu željenom brzinom, treba se setiti priče o Niccolu Paganiniju. Taj je violinski virtuoz oduševljavao publiku svojim maestralnim umećem, ali i fantastičnim duhom i sjajnim improvizacijama. Na jednom koncertu, kaže priča, pred punom dvoranom, izvodio je jedno prilično teško delo. Okružen celim orkestrom, uživao je u sopstvenoj muzici kad mu je u predposlednjem delu koncerta pukla žica na violini. Na licu mu se pojavilo iznenađenje i ako vidno ljut, nastavio je da svira bez prestanka, sjajno improvizući. Za nekoliko trenutaka pukla je i druga žica. Nedugo nakon nje i treća. Sada su tri žice visile s majstorove violine dok je on i dalje nezaustavljivo privodio svoju izvedbu kraju, svirajući samo na jednoj, jedinoj žici.

Š½ivot je kao šoljica kafe. Ponekad gorka, ponekad slatka, ali najvažniji je sastojak osoba s kojom ste je odlučili podeliti.

Po završetku je publika skočila na noge, dajući ovacije sjajnom umetniku, još žešće plješćući njegovoj hladnokrvnosti, snalažljivosti i improvizaciji te dovršenoj izvedbi u uslovima kada to gotovo nije bilo moguće. Nakon što su se ovacije stišale, Paganini je zamolio publiku da sedne i ako su svi znali da ne mogu očekivati bis, poslušno su se vratiti na svoja mesta. Paganini je podigao violinu tako da je cijela publika može vidjeti, klimnuo glavom dirigentu i uz mig publici započeo svirku uz povik "˜Paganini i jedna žica!"™.

Na svom je jednožičnom Stradivariju odsvirao završnicu koncerta dok je publika u čudu posmatrala kako se pred njihovim očima nemoguće u zanosu duha pretvara u moguće.

Prisećajući se ove priče, shvatimo da naši životi, ma koliko ispunjeni problemima, brigama, razočaranjima i svim ostalim "˜prijatnim"™ popratnim pojavama ne moraju to biti.

Provodimo većinu vremena koncentrirajući se i brinući za žice koje su popucale.Žice koje ne možemo istog trenutka popraviti i promeniti. A zaboravljamo da uvek postoji barem jedna žica koja je još ispravna. Uvek postoji bar jedna ispravna žica ya koju se vredi uhvatiti, s kojom vredi improviyovati.

Jer i jedna žica je dovoljna za stvaranje predivne muzike života. Stoga, mislite li da vam je teško, uhvatite se za onu jednu čitavu žicu i sklapajte svoju melodiju koja će vas uzdići do neslućenih visina i izazvati ovacije.
Ovacije" znajući da ste nemoguće u zanosu duha i srca pretvorili u moguće"