Kada odete u policijsku stanicu da potpišete boravišne papire, na kojima između ostalog stoji: „Izjavljujem da neću podizati bune i organizovati političke skupove, i neću govoriti ništa loše protiv Libana i drugih zemalja Bliskog istoka, osim Izraela”, susretnu vas začuđeni pogledi službenika. „Ko još hoće da živi u Libanu?! pa mi svi samo čekamo da odemo odavde!” Zatim sledi samopljuvanje (u kome ne smete da učestvujete jer ste upravo potpisali izjavu u kojoj se ograničavate od takvih postupaka
Kao i nas, i njih ima više u dijaspori nego „kod kuće”. Odnos cifara je 10 miliona prema 4 miliona za Libance (po pravilu najveće rodoljube) u inostranstvu. Pa da pomenem još i 400 godina pod Turcima, i 15 godina građanskog rata, koji su zaključili političari i vratili sve na isto... Samo što kultura i vera zahtevaju od ljudi da budu još otvoreniji, gostoprimljiviji i ljubazniji, a možda utiče i klima i obilje voća i povrća svih boja, svakodnevno na stolu.
Liban je relativno mali i lako ga je obići, a ima mnogo mesta koja treba posetiti poput Biblosa na moru, Baalbeka (najvećih ostataka rimskog graditeljstva u tom delu sveta), ograđenih parkova sa kedrovima (čuvenog libanskog četinara, od kojih poneki primerci u parku već 1500 godina prave hladovinu svojim divovskim deblima i krošnjama)... pa na kraju sam Bejrut, koji je, kao i svaka metropola, pun kontraverznih prizora.
Za one koji još ne znaju, da napomenem da je Liban zvanično hrišćanska zemlja (ove okolne, jače arapske zemlje imaju dovoljno razloga da se pobrinu da to tako i ostane). Zbog toga i otvorenost zemlje ka zapadu, naime Sjedinjenim Državama, utiče i na muslimansko stanovništvo koje uglavnom pripada umerenijoj struji. Priče kojima su me ispraćali za Liban, da me na aerodromu čeka haljina i feredža, nisu ni izbliza tačne. U Libanu ćete retko videti zabrađenu devojku ili ženu, mada poneke pokrivaju kosu maramom i retko se kupaju na plaži. To je još uvek privilegija samo muških članova porodice. Hrišćanske porodice (većinu čine maroniti – izvorno libanska verzija zvanične crkve koja priznaje papu) su uglavnom slobodnije i otvorenije po tim pitanjima.
O lepotama Libana bi se mnogo moglo pisati. Najinteresantnije je što u aprilu možete u jednom danu prepodne da provedete isprobavajući skijaške staze (na planinskom prevoju iznad mesta Bšare, u kom je rođen Halil Džubran) a poslepodne da šetate obalom mora, i ako imate sreće, čak da se okupate. Za vrućinu ne treba mnogo da se brinete jer je u Libanu manje-više sve klimatizovano.
Libanci, kao i mi, vole noćni život. Centar Bejruta, nedavno potpuno obnovljen nakon uništavanja u građanskom ratu i bombardovanju, leti je krcat ljudima. Ponuda je velika, pa ćete sigurno naći mesto po svom ukusu, mada će vas cene možda navesti da zavolite beskonačne šetnje i obilaske. Pronaći ćete skoro sve poznate lance restorana i kafića kao što su Mekdonalds, Rok kafe, Starbaks (moje omiljeno mesto), ali i elitna mesta. Međutim, ako zaista želite da doživite tamnošnju kulturu treba da odete u nacionalne restorane, kojih ima bezbroj. Za doručak treba da okusite man'uši (zamena za domaći burek), za ručak preporučujem kebab (poput grčkog girosa u varijanti sa ovčetinom ili piletinom), između obroka obavezno gricnite neku voćku, recimo mango, za večeru nađite nekog domaćina da vas povede u restoran gde služe najbolje libansko mezze (jelo sastavljeno od „svega po malo” – raznih salata, mesa, umaka, sireva... dakle tipično „čapkanje”), i nakon svega počastite se voćnim koktelom sa Daure. Još da pomenemo „kahvu” koja se konzumira na poznati način. Zar vam sama pomisao na ovakvu trpezu ne podiže raspoloženje? Pa onda vam samo preostaje da spakujete kofere!
Najbolje je, naravno, kada u Liban idete po preporuci, odnosno, kada znate gde i kod koga idete. Međutim, ne morate se brinuti oko sporazumevanja: svi Libanci manje-više govore bar malo engleskog ili francuskog. Odmah da dodam jednu napomenu – ako idete u Liban da utvrdite znanje arapskog (ovo je iz iskustva!) obavezno upišite kurs! Ili se smestite u porodicu u kojoj morate da pričate na arapskom, inače ćete doći kući samo sa boljim znanjem engleskog!
STUDIJE U Bejrutu postoje mnogi univerziteti, što strani što domaći. Libanci imaju mogućnost da studiraju na arapskom, engleskom, francuskom pa čak i nemačkom, što znatno olakšava stvar stranim studentima. Takav sistem ocenjivanja omogućava im da prenesu stečene ocene i „kredite“ na univerzitete u svojim zemljama ukoliko tamo žele da nastave obrazovanje.
Ja sam u Liban stigla nekim čudnim putevima. Uspela sam da se povežem sa poznanikom prijatelja prijateljevog prijatelja, pa njegovog poznanika... kako to već biva. Tražila sam smeštaj i hranu na nekom fakultetu u zamenu za rad. Na kraju je to i uspelo. Dospela sam na Mediterranean Bible College, na kom sam uspela da pratim predavanja na engleskom, da pomalo (kad uspem da umolim nekog strpljivog Libanca) učim arapski, a kako bih mogla da otplatim stan i hranu, trebalo je da odradim 8 sati nedeljno u biblioteci . Liban, naročito Bejrut, prilično je skup, ali ja sam uspela da se održim (a ponekad i da se počastim) sa oko 170 $ mesečno.
Po povratku u Jugoslaviju, osetila sam da se u meni smestila neka oaza i sa njom neki mir. Mir koji možda govori da imam nešto svoje što mi niko ne može oduzeti, neko mesto gde mogu da se sklonim i da se ponovo setim svih onih prijatnih libanskih večeri, zabava, osmeha meni dragih ljudi. Nisam znala šta me čeka kad sam se sama uputila na taj put. Imala sam samo povratnu kartu, ime čoveka koji je trebalo da me dočeka na aerodromu i misli koje sam prethodno sistematski oslobađala predrasuda. Posle godinu i po dana provedenih u toj prelepoj maloj zemlji i nekoliko stečenih doživotnih prijatelja mogu da kažem da sam presrećna što sam bila dovoljno hrabra da se otisnem lađicom ka jednoj od obala svojih snova.
Učenje arapskog u Libanu:http://www.al-bab.com/arab/language/lang.htm
Studiranje u Libanu: http://www.studyabroadlinks.com/search/lebanon/
http://www.campus-watch.org/article/id/1233
Informacije o Libanu: http://www.araboo.com/dir/arab-lebanon
http://www.lonelyplanet.com/destinations/middle_east/lebanon/
Kornelija Srnec |
