Word Up English Camp organizovan je kao osmodnevni kamp u Prčnju nadomak Kotora, gde je studentima iz Srbije i Crne Gore pružena prilika da progovore, tačnije testiraju i usavrše nivo aktivnog znanja jezika. Zamišljen kao mesto susreta i razmene iskustava 50 naših i 20 studenata iz USA, čini se da je kamp uspeo da ostvari svoj prvobitni naum.
Poziv za učešće u kampu bio je javan, upućen svim studentima sa ovih prostora, oglašen u studenstskom magazinu Vox, kao i na web adresi www.vox-magazin.com. Nakon prijave, svi zainteresovani su morali da prođu testiranje jezika, čije je poznavanje na srednjem nivou predstavljalo ključni uslov za odabir ili eliminaciju kandidata. Pored ovoga, studenti su morali da pokažu istinsko interesovanje da unaprede jezik, kao i da pristanu da redovno prisustvuju predavanjima i aktivnostima koje su organizovane u to ime. Nakon ovih provera, formirana je lista od 50 ljudi koji su načinili istorijski korak, postavši učesnici prvog Word Up English Camp-a.
Iako slike koje imate prilike da vidite ostavljaju drugačiji utisak, skoro 95% učesnika kampa se nikada pre nije čak ni srelo. Prvi njihov susret bio je 07.07.2006. ispred hotela Vrmac u Prčnju, gde smo odseli u narednih osam dana. Veliku pomoć oko smeštanja u hotel i oko registracije pružili su studenti iz Amerike, koji su tokom kampa imali ulogu tutora. Nakon neformalnog upoznavanja u hotelu, raspakivanja i prvog kupanja, u večernjim časovima održan je prvi čas. To je bio čas orijentacije i upoznavanja, gde su studenti imali priliku da bliže upoznaju program kampa i raspored aktivnosti za period koji je usledio, kao i glavnog predavača i jednog od organizatora – Džej Klajna (Jay Cline).
Raspored
Aktivnosti o kojima govorimo odvijale su se u nekoliko faza: svakog dana nakon doručka studenti su odazili na tzv. Morning Class. U pitanju su predavanja koja su trajala oko sati i po vremena gde je g. Džej, govoreći o različitim temama, ukazivao na jezičke pravilnosti, fraze i idiome koji se koriste u određenim kontekstima. Teme o kojima smo govorili kretale su se u širokom spektru: od privatnih životnih priča, preko tema vezanih za kulturološke razlike, do krupnih filozofskih i religijskih pitanja. Predavanja su, između ostalog, bila ispunjena različitim skečevima koje su uglavnom pripremali studenti iz Amerike.
Nakon ovog, prvog predavanja kome su prisustvovali svi učesnici kampa, aktivnosti su se nastavljale u tzv. Word Up grupama.Word Up grupe su podrazumevale prisustvo petnaestak studenata oba pola. U okviru ovih aktivnosti, pružena je prilika da se kroz različite, zanimljive igre uvežbava jezik, budući da su se igre uglavnom bazirale na permanentnom korišćenju jezika i mašte.
Nakon ručka i četvoročasovne pauze koju su učesnici kampa uglavnom koristili za zabavu na plaži, usledile bi aktivnosti u okviru tutorskih grupa (Tutor Groups). One su obuhvatale petoro do sedmoro mladića ili devojaka (muške i ženske grupe) u kojima se diskutovalo o različitim temama. Budući da je tema ovog kampa bila hrišćanstvo, teme u okviru tutor time su uglavnom bile inspirisane hrišćanskom tradicijom. To je bila izvanredna prilika da se članovi grupe međusobno bliže upoznaju, kao i da razmene i obrazlože svoje stavove. Poslednjeg dana kampa, svi studenti su imali priliku da daju svoje ocene i da iznesu svoje mišljenje: pohvale i zamerke vezane za organizaciju. Naravno, sve na engleskom.
Ipak, ne bi se moglo govoriti o bilo kakvom okupljanju velikog broja mladih ljudi na jednom mestu, a da se ne kaže koja reč o, prosto rečeno, zezanju. Dobro raspoloženje i pozitivna energija nisu mogli nikoga zaobići. Samo nekoliko sati je bilo potrebno da se studenti međusobno upoznaju i da ostatak vremena provedu kao da su se znali čitavog života. Teško da je bilo izuzetaka! Deo slobodnog vremena učesnici kampa su provodili u tematski organizovanim večerima. Kao najzanimljiviji momenti bi se mogli izdvojiti učenje američkog Country Dance-a, gde su studenti sa ovih prostora imali priliku da nauče osnovne korake, iz filmova poznatog, kaubojskog plesa. Ni Amerikanci nisu bili pošteđeni truda oko srpskih nacionalnih igara. Još jedan, pažnje vredan trenutak, jeste Talent Show. Poslednje večeri kampa, učesnici su pokazali svoje talente, različite po vrsti i obimu. Mogli su se prepoznati skriveni literarni potencijali u pojedincima, čuti sjajne vokalne sposobnosti, videti zanimljivi skečevi i mini predstave, kao i prepevi raznih pesama. ”Vrhunac prevodilačkog zanosa” predstavljalo je prevođenje aktuelnih narodnjaka na engleski. Amerikanci su saznali šta je tematika “ultra mega popularnih hitova”. Iste večeri proglašeni su dobitnici nagrada u različitim kategorijama. Presudio je demokratski princip: većinsko mišljenje učesnika.
Ostatak slobodnog vremena obeležen je zajedničkim izletima (izlet na Žanjice, poseta Perastu, kao i ostrvu i crkvi Gospe od Škrpjela), zajedničkim večernjim izlascima, odlascima u Kotor, noćnim kupanjem… Pored neposredne koristi od novostečenog i usavršenog znanja jezika, kao jedan od najvrednijih momenata koji će nadživeti ovaj kamp jesu upravo sklopljena prijateljstva. Iz pozicije jednog od učesnika, mogao bih reći da je zaista vredelo upoznati ove ljude.
Ipak, poštujući princip objektivnog izveštavanja, ukazaćemo ovom prilikom i na neke od zamerki koje su se mogle čuti. Jedna od najčešćih zamerki upućenih na račun organizatora bila je vezana za izbor tema o kojima se diskutovalo u tutorskim grupama. Kritika upućena organizatorima je da nisu dovoljno jasno objasnili studentima da kamp ima glavnu temu (koja je ovog puta bila vezana za hrišćansku veru), te su učesnici bili ponekad zbunjeni. Razmišljajući o narednom kampu, organizatori imaju u vidu i drugačije teme, koje će biti interesantne učesnicima, a o kojima će se razgovarati iz različitih uglova. U svakom slučaju, potencijalni učesnici će biti blagovremeno i jasno obavešteni.
Na kraju, kada pokušavamo da sumiramo utiske vezane za ovogodišnji Word Up English Camp, možda bi se kao najbolji indikator uspeha istog moglo izdvojiti raspoloženje ovogodišnjih učesnika da se na njemu pojave i naredne godine. To je svakako najznačajnija satisfakcija organizatorima, a i preporuka vama kojima se ova priča učinila zanimljivom da se informišete i prijavite na vreme. Možda se i vidimo sledeće godine!
Vladimir Živanović, Filozofski fakultet |
